Право на уточиште

Специјално за "Политику"
Беч, 16. октобра – Аустрија се нашла у незапамћеној политичкој дебати о азилантима и њиховим правима, теми којој јавност због мањка информација доскора није обраћала пуно пажње. Искрсле су и прве статистике које показују да у Аустрији тренутно живе 34.634 особе нерешеног боравишног статуса, као и да се већини подносилаца захтева за азил без објашњења одбија право на останак у земљи, у процедурама које знају да трају и по седам година.

Приче о потресним судбинама азиланата почеле су да плаве странице дневних листова, а шокантни подаци о кршењу људских права нижу се један за другим. Према информацији која се у понедељак појавила у дневном листу "Пресе", једној шестомесечној беби рођеној у Бечу, чија је мајка 2002. из Нигерије емигрирала у Аустрију, одузима се право боравка у земљи са образложењем да "мајка није више у вези са оцем, аустријским држављанином". Иако је министар унутрашњих послова Гинтер Платер у интервјуу датом ОРФ-у лично демантовао ову вест као апсурдну уз тврдњу да се у Аустрији не практикује одвајање деце од мајки, штампа и јавност остају скептични.

У нади да ће пробудити свест широке јавности о лоше вођеној унутрашњој политици земље, Грађанска иницијатива предвођена Куртом Брандом заказала је за четвртак, 25. октобар, демонстрације против "црвено-црне" коалиције испред зграде аустријске владе.

У јавност су процуриле и вести о изненадним упадима полиције у станове у потрази за "илегалцима", као директне последице злогласног параграфа 115 законика "полиције за странце" који дозвољава да се кривично гоне они који "олакшавају недозвољени боравак страним лицима". Притисак на коалициону владу расте, али расте и раздор између Народне партије и Социјалдемократске странке. Док њихова званична политика јасно подржава постојеће законе о емигрантима, поједини политичари из коалиционих редова захтевају реформе. Највећу реакцију је свакако изазвао говор председника државе Хајнца Фишера који се парламенту обратио са конкретним предлогом да се свим азилантима који у земљи бораве од 1. јануара 2000. одобри боравак и право на рад. Свој говор је завршио речима: "Ја припадам једној генерацији која није заборавила да је било момената и када су Аустријанци и Аустријанке тражили и пронашли уточиште у другим земљама". Потпредседник владе Вилхелм Мотерер је сместа реаговао негодовањем и категоричним одбијањем могућности да се одобри "аутоматско право на останак", позивајући се на консензус са савезним премијером Алфредом Гузенбауером.

Полемику о праву на азил изазвала је вест о 15-годишњој Аригони Зогај с Косова, која је у Аустрију стигла 2002. године. У страху од протеривања, она је крајем септембра побегла и сакрила се у Горњој Аустрији, добивши заштиту једног католичког свештеника, док су њен отац и четворо браће и сестара враћени на Космет. Мајка је добила дозволу да остане у земљи док се не реши судбина њене ћерке која је запретила да ће се убити ако породици не буде дозвољено да се врати. Државно тужилаштво је у суботу објавило да одустаје од подизања оптужнице против "непознатих лица која су помогла у бекству Аригоне Зогај", чиме је први пут званично игнорисан параграф 115, а медијска помпа је донела сигурност девојчици.

Аригони је потом лично министар Платер у "тајном разговору" гарантовао да "неће бити послата на Косово против своје воље", као и да против ње неће бити предузете полицијске мере. Иако се чини да му је овај потез донео позитивне поене, министар је добио млак аплауз, јер јавност сматра да је његова изненадна одлука у ствари политичко лицемерје, а да чина помиловања не би било да није било притиска грађана.