Pravo na utočište

Specijalno za "Politiku"
Beč, 16. oktobra – Austrija se našla u nezapamćenoj političkoj debati o azilantima i njihovim pravima, temi kojoj javnost zbog manjka informacija doskora nije obraćala puno pažnje. Iskrsle su i prve statistike koje pokazuju da u Austriji trenutno žive 34.634 osobe nerešenog boravišnog statusa, kao i da se većini podnosilaca zahteva za azil bez objašnjenja odbija pravo na ostanak u zemlji, u procedurama koje znaju da traju i po sedam godina.

Priče o potresnim sudbinama azilanata počele su da plave stranice dnevnih listova, a šokantni podaci o kršenju ljudskih prava nižu se jedan za drugim. Prema informaciji koja se u ponedeljak pojavila u dnevnom listu "Prese", jednoj šestomesečnoj bebi rođenoj u Beču, čija je majka 2002. iz Nigerije emigrirala u Austriju, oduzima se pravo boravka u zemlji sa obrazloženjem da "majka nije više u vezi sa ocem, austrijskim državljaninom". Iako je ministar unutrašnjih poslova Ginter Plater u intervjuu datom ORF-u lično demantovao ovu vest kao apsurdnu uz tvrdnju da se u Austriji ne praktikuje odvajanje dece od majki, štampa i javnost ostaju skeptični.

U nadi da će probuditi svest široke javnosti o loše vođenoj unutrašnjoj politici zemlje, Građanska inicijativa predvođena Kurtom Brandom zakazala je za četvrtak, 25. oktobar, demonstracije protiv "crveno-crne" koalicije ispred zgrade austrijske vlade.

U javnost su procurile i vesti o iznenadnim upadima policije u stanove u potrazi za "ilegalcima", kao direktne posledice zloglasnog paragrafa 115 zakonika "policije za strance" koji dozvoljava da se krivično gone oni koji "olakšavaju nedozvoljeni boravak stranim licima". Pritisak na koalicionu vladu raste, ali raste i razdor između Narodne partije i Socijaldemokratske stranke. Dok njihova zvanična politika jasno podržava postojeće zakone o emigrantima, pojedini političari iz koalicionih redova zahtevaju reforme. Najveću reakciju je svakako izazvao govor predsednika države Hajnca Fišera koji se parlamentu obratio sa konkretnim predlogom da se svim azilantima koji u zemlji borave od 1. januara 2000. odobri boravak i pravo na rad. Svoj govor je završio rečima: "Ja pripadam jednoj generaciji koja nije zaboravila da je bilo momenata i kada su Austrijanci i Austrijanke tražili i pronašli utočište u drugim zemljama". Potpredsednik vlade Vilhelm Moterer je smesta reagovao negodovanjem i kategoričnim odbijanjem mogućnosti da se odobri "automatsko pravo na ostanak", pozivajući se na konsenzus sa saveznim premijerom Alfredom Guzenbauerom.

Polemiku o pravu na azil izazvala je vest o 15-godišnjoj Arigoni Zogaj s Kosova, koja je u Austriju stigla 2002. godine. U strahu od proterivanja, ona je krajem septembra pobegla i sakrila se u Gornjoj Austriji, dobivši zaštitu jednog katoličkog sveštenika, dok su njen otac i četvoro braće i sestara vraćeni na Kosmet. Majka je dobila dozvolu da ostane u zemlji dok se ne reši sudbina njene ćerke koja je zapretila da će se ubiti ako porodici ne bude dozvoljeno da se vrati. Državno tužilaštvo je u subotu objavilo da odustaje od podizanja optužnice protiv "nepoznatih lica koja su pomogla u bekstvu Arigone Zogaj", čime je prvi put zvanično ignorisan paragraf 115, a medijska pompa je donela sigurnost devojčici.

Arigoni je potom lično ministar Plater u "tajnom razgovoru" garantovao da "neće biti poslata na Kosovo protiv svoje volje", kao i da protiv nje neće biti preduzete policijske mere. Iako se čini da mu je ovaj potez doneo pozitivne poene, ministar je dobio mlak aplauz, jer javnost smatra da je njegova iznenadna odluka u stvari političko licemerje, a da čina pomilovanja ne bi bilo da nije bilo pritiska građana.