Тешко до исте зараде за исти посао

Недавно усвојене измене Закона о државној управи, Закона о државним службеницима, о платама државних службеника, намештеника и запослених у државним органима и јавним службама, потпредседница владе и министарска државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички означила је само као увод у „озбиљне промене у државној управи”. Изменама Закона о државним службеницима прецизиране су процедуре за објављивање јавних конкурса по којима ће се бирати службеници, а њихов циљ је професионализација и деполитизација.

Следећи потез Владе Србије на том курсу јесте нови закон о платама и са њим платни разреди, који се очекује до краја године, најавила је Удовички. Иако је поручила да нико не треба да се плаши новог закона, поред најављеног смањивања плата које премашују 25.000 динара, платни разреди су унели додатну нервозу међу запослене у јавном сектору.

Потпредседница владе је казала да ће се примењивати од почетка наредне године, што значи да ће их бити и у буџету за 2015.

Добри познаваоци наших јавних финансија сматрају да нема разлога за додатну нервозу запослених у јавном сектору због увођења платних разреда. Они сматрају да влада не намерава да овом новином линеарно поткреше све зараде запослених у јавном сектору, смањујући тако расходну страну буџета и постојећи дефицит. Судећи по изјави потпредседнице владе, рекло би се да су у праву.

– Морамо да уредимо плате великог броја људи, али то не значи да нам је циљ да их смањујемо – рекла је Удовички. – Смањивање плата има везе са фискалном политиком, а циљ овог закона је да плате свих у јавном сектору учини јасним.

Нови систем плата, осим што треба да обезбеди транспарентност, увођење реда, да знамо ко и за шта прима одређену зараду, платни разреди ће обезбедиће и бољи увид у контролу начина на који се плате у јавној управи утврђују.

– Плату неће одређивати само квалификација запосленог, већ посао који ради, његова сложеност, колико је одговоран, колико ради у тешким условима – објаснила је Удовички.

Представници синдиката просвете очекивали су да ће закон о платама исправити старе неправде, али до тога, уверени су, ипак неће доћи. Нови закон ће, према њиховом мишљењу, само потврдити садашње стање. Портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић рекла је да је тај синдикат очекивао да ће просветни радници кроз вредновање степена стручне спреме добити повећање зараде.

Иако је планирано да ће закон, којим би се дефинисали платни разреди, бити донет до краја године, Јанковићева каже да је лоше то што ће количина новца за просвету остати иста. Она је рекла Танјугу да се тај синдикат залаже за праведнију расподелу новца који се зарађује у јавном сектору, односно да се дефинишу критеријуму и да се за исту стручну спрему у јавном сектору добија иста плата, као што је то у другим земљама.

Огласила су се и четири репрезентативна синдиката запослених у здравству. Они су упутили министарствима здравља и државне управе и локалне самоуправе захтев за одржавање хитног састанка поводом најављеног смањења плата у јавном сектору и увођења платних разреда и у вези закључивањем посебног колективног уговора.

Председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Зоран Савић рекао је да представници тог синдиката очекују да им се предочи како ће се платни разреди одредити и да ли ће се њима изједначити плате свих запослених у јавном сектору. Он сматра да би платни разреди требало да се односе на све који су запослени у јавним службама и јавним предузећима, јер их у супротном нема смисла уводити.

Савић наводи пример да је нереално да лекар специјалиста има 75.000 динара плату, а да је просечна плата у здравству 45.000 динара.

Миладин Ковачевић, сарадник месечника „Макроекономске анализе и трендови”, мишљења је да будући закон може да донесе знатне уштеде ако смањи просечну плату запослених у државној управи. Извесније је, каже, да ће смањити постојеће распоне, што би био још један удар на више плате.

– Нови закон треба да успостави јединствене критеријуме за одређивање плата запослених у државној управи и службама које држава плаћа, то јест да се подједнако плаћају послови приближно исте сложености и ризичности – сматра Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета. – Сада постоје велике разлике у зарадама запослених на истим пословима у различитим државним органима.

Арсић указује да то прилагођавање неће моћи да се догоди одједном. Поготову не истовремено са најављеним смањивањем зарада од преко 25.000 за десет одсто. Зато ће бити потребно неколико година.