Teško do iste zarade za isti posao

Nedavno usvojene izmene Zakona o državnoj upravi, Zakona o državnim službenicima, o platama državnih službenika, nameštenika i zaposlenih u državnim organima i javnim službama, potpredsednica vlade i ministarska državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički označila je samo kao uvod u „ozbiljne promene u državnoj upravi”. Izmenama Zakona o državnim službenicima precizirane su procedure za objavljivanje javnih konkursa po kojima će se birati službenici, a njihov cilj je profesionalizacija i depolitizacija.

Sledeći potez Vlade Srbije na tom kursu jeste novi zakon o platama i sa njim platni razredi, koji se očekuje do kraja godine, najavila je Udovički. Iako je poručila da niko ne treba da se plaši novog zakona, pored najavljenog smanjivanja plata koje premašuju 25.000 dinara, platni razredi su uneli dodatnu nervozu među zaposlene u javnom sektoru.

Potpredsednica vlade je kazala da će se primenjivati od početka naredne godine, što znači da će ih biti i u budžetu za 2015.

Dobri poznavaoci naših javnih finansija smatraju da nema razloga za dodatnu nervozu zaposlenih u javnom sektoru zbog uvođenja platnih razreda. Oni smatraju da vlada ne namerava da ovom novinom linearno potkreše sve zarade zaposlenih u javnom sektoru, smanjujući tako rashodnu stranu budžeta i postojeći deficit. Sudeći po izjavi potpredsednice vlade, reklo bi se da su u pravu.

– Moramo da uredimo plate velikog broja ljudi, ali to ne znači da nam je cilj da ih smanjujemo – rekla je Udovički. – Smanjivanje plata ima veze sa fiskalnom politikom, a cilj ovog zakona je da plate svih u javnom sektoru učini jasnim.

Novi sistem plata, osim što treba da obezbedi transparentnost, uvođenje reda, da znamo ko i za šta prima određenu zaradu, platni razredi će obezbediće i bolji uvid u kontrolu načina na koji se plate u javnoj upravi utvrđuju.

– Platu neće određivati samo kvalifikacija zaposlenog, već posao koji radi, njegova složenost, koliko je odgovoran, koliko radi u teškim uslovima – objasnila je Udovički.

Predstavnici sindikata prosvete očekivali su da će zakon o platama ispraviti stare nepravde, ali do toga, uvereni su, ipak neće doći. Novi zakon će, prema njihovom mišljenju, samo potvrditi sadašnje stanje. Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković rekla je da je taj sindikat očekivao da će prosvetni radnici kroz vrednovanje stepena stručne spreme dobiti povećanje zarade.

Iako je planirano da će zakon, kojim bi se definisali platni razredi, biti donet do kraja godine, Jankovićeva kaže da je loše to što će količina novca za prosvetu ostati ista. Ona je rekla Tanjugu da se taj sindikat zalaže za pravedniju raspodelu novca koji se zarađuje u javnom sektoru, odnosno da se definišu kriterijumu i da se za istu stručnu spremu u javnom sektoru dobija ista plata, kao što je to u drugim zemljama.

Oglasila su se i četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u zdravstvu. Oni su uputili ministarstvima zdravlja i državne uprave i lokalne samouprave zahtev za održavanje hitnog sastanka povodom najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru i uvođenja platnih razreda i u vezi zaključivanjem posebnog kolektivnog ugovora.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić rekao je da predstavnici tog sindikata očekuju da im se predoči kako će se platni razredi odrediti i da li će se njima izjednačiti plate svih zaposlenih u javnom sektoru. On smatra da bi platni razredi trebalo da se odnose na sve koji su zaposleni u javnim službama i javnim preduzećima, jer ih u suprotnom nema smisla uvoditi.

Savić navodi primer da je nerealno da lekar specijalista ima 75.000 dinara platu, a da je prosečna plata u zdravstvu 45.000 dinara.

Miladin Kovačević, saradnik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi”, mišljenja je da budući zakon može da donese znatne uštede ako smanji prosečnu platu zaposlenih u državnoj upravi. Izvesnije je, kaže, da će smanjiti postojeće raspone, što bi bio još jedan udar na više plate.

– Novi zakon treba da uspostavi jedinstvene kriterijume za određivanje plata zaposlenih u državnoj upravi i službama koje država plaća, to jest da se podjednako plaćaju poslovi približno iste složenosti i rizičnosti – smatra Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. – Sada postoje velike razlike u zaradama zaposlenih na istim poslovima u različitim državnim organima.

Arsić ukazuje da to prilagođavanje neće moći da se dogodi odjednom. Pogotovu ne istovremeno sa najavljenim smanjivanjem zarada od preko 25.000 za deset odsto. Zato će biti potrebno nekoliko godina.