Дрновшек и седам претендената

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 17. октобра – У недељу, 21. октобра, бирачи ће одлучити ко ће заменити актуелног председника Словеније Јанеза Дрновшека. У трци је седам кандидата, а истраживања пулса гласача издвајају тројицу: Митју Гаспарија (либерали), Данила Тирка (реформисани комунисти) и перјаницу уједињене деснице Алојза Петерлеа, који је први кренуо у кампању и земљаке убеђује да "о председнику одлуче већ у првом кругу, јер је скупо два пута организовати биралишта".

Дрновшек се уочи избора повукао из јавног живота, а остали претенденти на председничко место су првак странке младих Дарко Крањц, шеф националиста Змаго Јелинчич, Елена Печарич (плени бираче концептом о "једнаким шансама за све" изреченим из инвалидских колица) и Моника Пиберл (Глас жена Словеније). Провладини медији фаворизују Петерлеа који себе рекламира као музиканта (у џепу увек има усну хармонику), пилота, пчелара, полиглоту и, пошто је победио рак – "вечитог борца; живот је борба!". Петерле је снимио и посебан спот у коме се обраћа уставно признатим мањинама које чини 2.258 Италијана и 6.243 Мађара (према попису из 2002). Круна његове кампање је 75 секунди дуга видео порука немачког канцелара Ангеле Меркел у којој "Лојзету жели све најбоље" и "радује се сарадњи са будућим председником Алојзом Петерлеом".

На свом сајту Петерле се не дичи чињеницом да је био један од ковача словеначке политике у време осамостаљења државе, када је тајно извршен акт брисања "јужњака" из регистра сталног становништва (већином Срба) и када су сви народи са тла некадашње СФРЈ изгубили колективна права и носе назив "непризнатих мањина" међу којима је 38.964 Срба, односно 45.908 православаца или око сто хиљада људи који су пописивачима 2002. рекли да им је матерњи језик српски. Испитивања јавног мњења у медијима који су под паском Јаншине владе показују да води Петерле, док штампа леве провенијенције показује супротну слику.

Резултат ће бити тесан између Гаспарија, последњег вицегувернера Народне банке Југославије и гувернера Банке Словеније који је Словенији донео евро, и Данила Тирка, дугогодишњег дипломате у УН. Гаспари је једини који је у суочавањима са ривалима на обавезно питање новинара и публике – како би решио статус Косова одговарао да о томе морају да се договарају Београд и Приштина у директним преговорима, без диктата са стране. Петерле не сумња да ће Косово постати држава, а то је став и Данила Тирка који у посебној брошури о себи, достављеној сваком домаћинству, као свог узора у политици истиче Мартија Ахтисарија, творца плана за Косово.

Од почетка кампање медије интересује не само то да ли би кандидати дозволили да геј парови усвоје децу него хоће ли Словенија, коначно, добити прву даму. Актуелни двојац Јанша–Дрновшек су разведени "распуштенци", па су потенцијалне прве даме добиле завидну минутажу у електронским медијима, где су морале да докажу и знање страних језика.

Политичари на власти не крију наду да ће после седам деценија "тоталитарне црвене диктатуре" Словенију током шест месеци вођења ЕУ али и наредних година водити Јанша као премијер, а Петерле у роли председника. Опозиција упозорава јавност да власт не преза од манипулација јер је поштом послато 50.000 гласачких листића Словенцима који имају сталан боравак у иностранству, што им омогућава да гласају двапут. Будући да се води рововска битка за тих 50.000 гласова, јасно је да кандидатима није свеједно како ће гласати овдашњи Срби. То је давно схватио Змаго Јелинчич, који је протеклих година за цену неколико печених прасића прескакао парламентарни праг захваљујући српским гласовима, да би после заборављао базу а представнике "избрисаних", када су по позиву боравили у парламенту, позвао "на плес, свираће вам Змаго на пушкомитраљез".

--------------------------------------------------------------------------

Петерлеу Срба мање од Румуна

Наш новинар поставио је неколико питања Алојзу Петерлеу.

Научници из Института за национална питања у Љубљани препоручују да Словенија призна ексјугословенске мањине.

Постоје два концепта мањина; Словенија се одлучила за аутохтоне мањине јер са Италијанима и Мађарима живимо заједно овде више од хиљаду година, док је присуство других каснијег датума.

У Европи не познају "аутохтоне" и "неаутохтоне" мањине.

Није тако – у Италији су Словенци признати, а у Немачкој немају никаква мањинска права, тамо кажу да су Словенци гастарбајтери, могу имати своје школе и социјалну бригу али нису посебно заштићени мањинским законима. Уосталом, код нас је много Румуна, али Словенија их неће прогласити мањином. Сад су овде, сутра ће ићи у Француску, па не би више били мањина. Зато само у онима који су с нама дуго видимо традиционалне мањине, док су друге нове.

Ако су Срби који су најбројнија непризната народна група у Словенији – за вас пролазни, зар је то "поштовање другога" које рекламирате у кампањи?

Једно је утврђивање чињеница да ти људи овде јесу, а права мањина су политичко питање.

Зашто Срби у Словенији немају иста права као словеначка мањина у Србији?

За то сам да се ту нешто учини, а што се тиче реципроцитета, политички дијалог треба да покаже како развити тај однос према новим мањинама, међу којима је српска. У Словенији данас нема политичке већине која би у устав дала Србе и друге народе.