Не верују странци, верују лидеру

Александар Вучић је популарнији од СНС-а. И Борис Тадић је био популарнији од ДС-а. Одговор на питање зашто је то тако дали су сами грађани, оцењујући политичке странке као најкорумпираније од дванаест оцењиваних институција у истраживању организације Транспаренси интернешенел.

Недостатак поверења у странке прети демократским процесима на Балкану, а да би се повратило поверење, мора да се обезбеди транспарентно финансирање, каже се у истраживању, и наводи да су казне за кршење закона слабе и да ниједна странка у Србији или Македонији није кажњена због непоштовања правила о финансирању предизборне кампање.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, објашњава феномен лидера странака тиме што они стичу популарност наступима, док странке нису довољно препознатљиве и профилисане.

„Нису политички одређене као што је њихов лидер. На прошлогодишњим изборима није било објављених програма, нити је било образложено како ће та политика бити спровођена у дело. Нема свеобухватних програма и, ако их има, у пракси се одступа од њих. Друга мана је то што грађани виде странке као некога ко обезбеђује привилегије својим члановима. На пример, иако Закон о јавним предузећима предвиђа избор директора преко конкурса, постављају се страначки кандидати. Грађани виде да се државна предузећа деле по страначком кључу и да се моћ политичких странака простире даље од закона. Људи сумњају и у извештаје о финансирању партија због чега мисле да су корумпиране. До сада није било делотворних санкција ако се не подносе финансијски извештаји и немамо ни разумно уверење да су извештаји потпуни.”

Светлана Логар из „Ипсос стратеџик маркетинга” потврђује да су лидери популарнији од странака, али да су одговорни и за пад популарности.

„Вучић је упадљиво популарнији од СНС-а , али ако он изгуби популарност, изгубиће и странка. И саме странке првенствено нуде лидере и зато чим нема лидера, настају проблеми. У истраживањима на фокус групама људи кажу да би требало да знају и друге људе у странци и програме. Али, ни странке нису у стању да се отргну од модела у коме је лидер све.”

Светлана Логар каже да су се код нас на власти изређали сви лидери и странке и да је велико разочарење грађана у њих.

„Већ и сама професија политичара је испрофанисана, али неки су популарни. Нико није тако дуго имао тако уравнотежену популарност као Вучић. Дупло је више оних који одобравају његов рад од броја бирача странке. То се може објаснити и потребом да се неком верује. У земљама устаљених демократија алармантно је када лидеру пада поверење испод половине, што код нас није случај. Уџбенички пример су ДСС и бивши лидер ове странке Војислав Коштуница, који је у једном моменту имао највећу популарност икада од 80 одсто. Када се он пасивизирао, ни странка није прешла цензус. То је зато што су наше странке лидерске, а програми нису прецизно дефинисани и о њима се и не говори, већ о обећањима. Ми смо ’од јуче’ у демократским процесима и грађане треба образовати.”

Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, каже да је, према истраживањима, већ дуже време Александар Вучић популарнији од СНС-а, као што је и Тадић био популарнији од ДС-а.

„Странке не уливају грађанима поверење јер мисле да је бити члан странке занимање, због чега не могу бити грађани другог реда. А истина је да многи чланови партија немају привилегије и да чланство у странци није неопходан услов да би решили неке проблеме. Ни са странком се све не може решити. Међутим, мало чланова у странкама има завидну биографију и најчешће су то министри. Врло ретко је неки функционер одговарао за прекршај. Политичари инсистирају на безгрешности.”

Пејић каже да су се грађани увек везивали за лидере, за „чврсту руку”, а после су их одбацивали или били против њих. За странке се нису тако везивали, па отуда и низак рејтинг.

„СНС има сличан рејтинг као њен лидер, али ако би смо у анкети поставили питање да ли бисте гласали за СНС без Вучића, онда странка не би имала поверење од 50 одсто, као њен лидер. Странка може уживати поверење приближно вођи, али када би се он искључио, питање је колико би га тад имала. ДС већ дуже време после одласка Бориса Тадића нема председника какав би им одговарао, што се одражава на рејтинг странке. Али он каже да иако су лидери увек испред странке, то лидерство не могу носити без странке. „Ма колико да су лидери јаки, они зависе од странке која их је створила.”