Француска окована штрајком

Јуче су француски превозници проузроковали саобраћајни колапс у земљи започевши штрајк на који их је позвала највећа синдикална организација ЦГТ, а са циљем да натерају председника Николу Саркозија да преиспита свој план о укидању пензионих привилегија које уживају радници железнице и електродистрибуције. Саркози жели да у наредних пет месеци реформише такозвани специјални режим који овим радницима омогућава да се пензионишу после 37,5 година рада уместо четрдесет, односно да оду у пензију са напуњених 55 година живота (а возачи и са 50), као и да добијају специјалне пензије, што много кошта државу.

Влада жели да изједначи ове раднике са осталима који су запослени у приватном сектору и не уживају ове повластице, али синдикати сматрају да ће терет тих реформи пасти само на леђа радника и да се овим мерама треба супротставити. Саркози сматра да су те повластице, уведене иначе после Другог светског рата, можда биле оправдане пре неколико деценија, али да су се данас услови променили и да је он спреман да истраје ("И изабран сам да бих обавио тешке задатке", рекао је прошле недеље). После Другог светског рата уведени су посебни фондови за раднике чији су послови физички захтевни, али сада су ти фондови у дефициту, што ће пореске обвезнике коштати додатних пет милијарди евра.

"Црни четвртак", како је у медијима назван овај дан, свакако је био црн за председника Републике, тим пре што је истог дана објављена и вест о његовом разлазу са супругом, али не толико и за становнике Француске, бар судећи по извештајима агенција са лица места. Мада је само 46 возова од иначе 700 саобраћало, а у Паризу само једна од 16 подземних линија нормално радила, док су градски аутобуси и трамваји у 27 највећих градова практично били ван саобраћаја, становници су за превоз користили своје аутомобиле, бицикле, ролере или сопствене ноге.

Музеји су били затворени, али су новине уредно стигле на продајна места. Кад је реч о медијима, главна вест је ипак била разлаз председничког пара а не штрајк.

Према истраживању које је дан пре штрајка објавио конзервативни "Фигаро", 61 одсто испитаних сматра овај штрајк неоправданим. Аналитичари тврде да су Французи свесни да се без реформи не може напред и да су уосталом социјалне турбуленције нешто на шта су они навикли.

Бернар Тибо, шеф ЦГТ, иначе најстаријег и најмасовнијег синдиката у Француској, упозорио је да ће јучерашњи штрајк бити само почетак протеста у вези са пензијама, али да се такође не сме дозволити да се он отегне унедоглед. Тибо је иначе међу француским синдикалцима познат као "најтврђи". Он је својевремено одбио ручак са председником тврдећи да такви скупови нису прави преговори већ настојање председника да шармира и придобије шефове синдиката.