Од сјаја до очаја

Са последња два гостовања у квалификацијама за Европско фудбалско првенство, које ће се догодине одржати у Аустрији и Швајцарској, репрезентација Србије се вратила са само четири бода, уместо планираних и за коначан успех највероватније неопходних шест. Међутим, како је играла на утакмици у Јеревану, може се констатовати да срећно дошла до ремија, који је оставља у трци за пласманом на финални турнир. Убедљив тријумф против реално слабог Азербејџана само је појачао жал за пропуштеним у Алма Ати, Бриселу и Београду, па сада српски репрезентативци не одлучују сами о својој судбини, већ зависе од евентуалних киксева Пољака (код куће са Белгијанцима) или Португалаца (такође домаћини, али Јерменима и Финцима). Јесте људски надати се, али треба бити реалан и искрено признати да смо бар у овом тренутку далеко од 13. шампионата Старог континента

Ако премотамо "квалификациони филм" испоставиће се да наш национални тим и није заслужио пласман међу 16 најбољих европских селекција. На 12 утакмица нису остварили ни половину победа, а при томе су дозволили себи "луксуз" да изгубе од фудбалски анонимног Казахстана и отписане Белгије, као и да у Јеревану буду апсолутно надиграни од светски такође мало познатих играча.

Зашто не рећи да су изабраници Хавијера Клементеа играли добро само у мечевима у којима су веома рано стизали до вођства, а то значи против Финске у Хелсинкију (2:0) и Азербејџана у Бакуу (6:1). Са много проблема и нервозе остварене су победе на нашем највећем стадиону у сусретима са Азербејџаном (1:0), Белгијом (1:0) и Јерменијом (3:0).

У већим деловима дуела са Пољацима (у гостима 1:1) и оба меча са Португалцима (по 1.1 и у Београду и Лисабону), као и већ поменутом сусрету против Јермена у Јеревану (0:0), били су у инфериорном положају и уз обилату дозу срећу остајали непоражени. За успех у квалификацијама ипак је потребно више.

Оно што посебно смета свим искреним фудбалским поклоницима, јесте да ни после 15 месеци од доласка првог српског селектора наш национални тим нема ни препознатљив стил игре, а ни лидера. Репрезентација игра по систему "топло-хладно", односно од еуфорије до разочарења. Таман када помислимо да нам је најпопуларнији спорт спао на најниже гране (рецимо после Казахстана), догоди нам се Хелсинки, где се покаже да ипак имамо квалитетне играче, а одмах затим следи ново "отрежњење" у Бриселу...

Елем, још нико од стручњака, па ни селектор, није дао ваљано објашњење откуд толико велике осцилације у игри. Тешко је веровати да има репрезентативаца, који не желе да носе дрес националне селекције и у њему пружи свој максимум. У чему је онда проблем? Да ли су у питању, како тврди Клементе главе играча, или њихова недовољна обученост, или недовољан рад са њима, погрешан избор играча и тактике, или нешто пето, за сада бар остаје под велом тајне.

Извесно је да квалитета има, јер гро фудбалера игра у јаким континенталним лигама и клубовима. Питања без правих одговора има много и неизвесно је да ли ће наша јавност бити и упозната с њима.

--------------------------------------------------------------------------

(Не)успешно подмлађивање

Од 28 играча који су носили дрес фудбалске репрезентације Србије њих 12 је играло за младу селекцију на последња три европска првенства, на којима су забележени веома запажени резултати. Подсетимо, пре три године смо у Немачкој били вицешампиони, прошле полуфиналисти (елминисани слабијим извођењем једанаестераца), а ове је поново освојена сребрна медаља.

Дакле, није спорно да наши играчи поседују квалитет. Зато и јесте питање шта се догађа са њима када пређу у сениорску конкуренцију и због чега ни приближно нема сличних резултата.

--------------------------------------------------------------------------

Клементе: Неуспех није трагичан

Основно је правило да су резултати мерило нечије вредности, па се по истом критеријуму може говорити о раду првог српског селектора Хавијера Клементеа. Од исхода квалификација зависиће да ли је био успешан, или не, као и да ли ће сарадња са њим бити настављена.

У изјавама за 15 месеци селектор је прешао пут од "вере у успех" до задовољства урађеним на подмлађивању селекције. Хронолошки, то изгледа овако:

Непосредно пре именовања, Баскијац је у екслузивном интервјуу за наш лист, објављеном 20. јула прошле године, рекао:

– Очекујем исто што и сви навијачи Србије да се пласирамо на Европско првенство у Аустрији и Швајцарској.

Тада је нагласио да је челницима ФСС обећао да ће радити најбоље што зна.

После историјског меча и прве победе у Чешкој (3:1) је изјавио:

– Изузетно сам задовољан игром. Спровели смо у дело сваки договор. Утисак је повољнији, с обзиром да смо играли против јаке Чешке, али можемо и морамо још боље.

Почетком септембра 2006. је поново за "Политику" казао:

– Упознајемо се поступно, од припрема до припрема. Морамо да освајамо терен корак по корак. Верујем да ћемо успети. За мене је понос што сам селектор фудбалског састава Србије.

Том приликом је истакао да је понуду челника нашег савеза прихватио због спортског изазова, иако је добио најмању плату у последњих 20 година (30.000 евра) и додао:

– Уколико се Србија не квалификује за учешће на шампионату Европе биће то неуспех. Нећу тада остварити циљ који сам себи поставио када сам се прихватио овог посла. Верујем у свој рад, а снага тима не зависи само од мене већ и од могућности играча, руководилаца Савеза...

После победе против Јерменије (3:0) у Београду је рекао:

– Мој задатак је да екипу уигравам и тренирам. Јасно је да не може увек све да функционише како треба.

Дебакл у Казахстану је објаснио на следећи начин:

– Одиграли смо слабо јер нисмо успели да наметнемо своју игру на средини терена.

А пораз у Бриселу овако:

– Имали смо велику празнину у вези. Изгубили смо због лоше игре везног реда. Сада смо у тежој позицији него после Казахстана.

Са Финском смо на стадиону Црвене звезде освојили само бод (0:0), а Клементе је тада казао:

– Још није готово, биће неизвесно до краја.

Пре меча у Јеревану је нагласио да је Србија дошла по три бода, а после:

– Много смо грешили и на свим деловима терена нисмо успоставили никакву равнотежу. Иако нас Јерменија по тактици није изненадила, морам да признам да смо били потпуно надиграни. Наша судбина сада је у туђим рукама и тешко је веровати да се можемо наћи на завршном турниру.

Уочи сусрета у Бакуу је изјавио:

– Не би било катастрофа ни да изгубимо. Један пораз не значи ништа ако се ради на дуже стазе. Тешко је правити нову репрезентацију, подмлађивати тим и истовремено тражити врхунске резултате. То у фудбалу никада није ишло једно са другим.

Баскијац је тада додао да је тешко играти без петорице стандарних репрезентативаца:

– То су чињенице о којима се у Србији мало говори, али много утичу на нашу игру.

Високу победу је објаснио као плод дисциплиноване и тактички "исправне" игре, а о исходу квалификација казао:

– Почели смо са жељом да се пласирамо на такмичење у Аустрији и Швајцарској. Ако то не остваримо неће бити трагедија, јер смо дали 12 младих играча. Нешто смо оставили иза себе и то представља будућност српског фудбала.