Мора "немачке јесени"

Немци никако да забораве и ставе "aд акта" крвави рат који је с државом водила фамозна терористичка организација РАФ (Фракција Црвене армије) у којем је пало много жртава и - угледних глава.
Тридесетогодишњица терористичке "офанзиве 77", с којом је почела суморна и сурова "немачка јесен", на драстичан начин показује да је реч о националној "мори која траје".
Распламсавању политичких страсти и додатном усијању атмосфере, допринела је шокантна изјава бившег терористе и припадника "тврдог језгра" РАФ-а Ролфа Клеменса Вагнера да је спектакуларна отмица, и потом убиство, Мартина Шлајера, тадашњег председника удружења немачких индустријалаца, била - "политички оправдана".

Рафовци су у Шлајеру видели "континуитет политике" коју су, по сваку цену, хтели да "пресеку": први човек немачких индустријалаца био је есесовац и нацистички експерт за привредну експлоатацију окупираних области. У изјави за левичарски "Јунге велт" Вагнер само жали што је та спектакуларна отмица, у чијој припреми је и сам учествовао и која је Немачку увела у неку врсту ванредног стања, из угла терориста, "лоше искоришћена".

Немачки политичари су изразили огорчење и револт због "изјаве окорелог терористе", констатујући, закаснело, да је Вагнерово помиловање очигледно представљало "погрешан чин". Терористу РАФ-а, који је 1985. осуђен на "двоструку доживотну робију", помиловао је у децембру 2003. године бивши (сада већ и почивши) шеф државе Јоханес Рау. Из тог случаја се сада, после његове провокативне изјаве, извлачи закључак да више не сме бити "помиловања без кајања" и аплаудира садашњем председнику Хорсту Келеру који је недавно, после дугог колебања, одбио да помилује терористу Кристијана Клара.

Таман кад се очекивало његово, у јавности спорно, помиловање, Клар је повукао потез који му је, до даљег, залупио врата робије: из затворске ћелије послао је у Берлин организаторима једног симпозијума о Рози Луксембург свој "прилог" у којем је осуо паљбу по капитализму, што му није опроштено.

Леш првог човека међу немачким индустријалцима Мартина Шлајера, који је отет 5. септембра 1977. усред бела дана, на улици у Келну, нађен је, иначе, на данашњи дан, пре тридесет година, 19. октобра 1977. у гепеку једног аудија, у једној - француској вароши.

Терористи су том отмицом покушали да уцене државу и испослују пуштање из затвора оснивача РАФ-а, чувену групу Бадер (Андреас) - Мајнхоф (Улрике). Тадашњи канцелар Хелмут Шмит демонстрирао је, међутим, непопустљивост.

Кад су у помоћ рафовцима ускочиле њихове колеге са Блиског истока - отели су, уз исте ултимативне захтеве немачким властима, Луфтханзин авион пун путника - Шмит је у Могадиш послао специјалну антитерористичку јединицу која је у заиста спектакуларној акцији, о којој је тада брујао свет, ослободила путнике и ликвидирала отмичаре.

Удовица Мартина Шлајера оптужила је недавно државу тврдећи да је њен супруг "свесно жртвован". Шмит не пориче осећај моралне кривице, тврдећи у исто време да избора није било: држава није могла, ни смела, да прихвати терористичку уцену и да капитулира.

Неколико месеци пре Шлајерове, пала је још једна угледна глава: 7. априла 1977. терористи су ликвидирали главног државног тужиоца Зигфрида Бубака. Многе околности у вези са овим убиством још нису разјашњене. Бубаков син је управо ових дана захтевао да се поново отвори истрага и запретио да ће, у противном, поднети кривичну тужбу против надлежних.

Он тиме није реаговао само на нова открића, која доводе у везу са атентатом на Бубака једног терористу који у истрази и судској пресуди уопште није споменут. Згушњавају се наговештаји, каже, који упућују на закључак да су у све биле, директно или индиректно, уплетене - немачке тајне службе.

У тој верзији, која читавом случају даје посебну тежину, кључну улогу добија бивша терористкиња РАФ-а Верена Бекер. Она је, како се сада испоставило, била и агент немачке службе за заштиту уставног поретка и - никад није била - оптужена!