Mora "nemačke jeseni"

Nemci nikako da zaborave i stave "ad akta" krvavi rat koji je s državom vodila famozna teroristička organizacija RAF (Frakcija Crvene armije) u kojem je palo mnogo žrtava i - uglednih glava.
Tridesetogodišnjica terorističke "ofanzive 77", s kojom je počela sumorna i surova "nemačka jesen", na drastičan način pokazuje da je reč o nacionalnoj "mori koja traje".
Rasplamsavanju političkih strasti i dodatnom usijanju atmosfere, doprinela je šokantna izjava bivšeg teroriste i pripadnika "tvrdog jezgra" RAF-a Rolfa Klemensa Vagnera da je spektakularna otmica, i potom ubistvo, Martina Šlajera, tadašnjeg predsednika udruženja nemačkih industrijalaca, bila - "politički opravdana".

Rafovci su u Šlajeru videli "kontinuitet politike" koju su, po svaku cenu, hteli da "preseku": prvi čovek nemačkih industrijalaca bio je esesovac i nacistički ekspert za privrednu eksploataciju okupiranih oblasti. U izjavi za levičarski "Junge velt" Vagner samo žali što je ta spektakularna otmica, u čijoj pripremi je i sam učestvovao i koja je Nemačku uvela u neku vrstu vanrednog stanja, iz ugla terorista, "loše iskorišćena".

Nemački političari su izrazili ogorčenje i revolt zbog "izjave okorelog teroriste", konstatujući, zakasnelo, da je Vagnerovo pomilovanje očigledno predstavljalo "pogrešan čin". Teroristu RAF-a, koji je 1985. osuđen na "dvostruku doživotnu robiju", pomilovao je u decembru 2003. godine bivši (sada već i počivši) šef države Johanes Rau. Iz tog slučaja se sada, posle njegove provokativne izjave, izvlači zaključak da više ne sme biti "pomilovanja bez kajanja" i aplaudira sadašnjem predsedniku Horstu Keleru koji je nedavno, posle dugog kolebanja, odbio da pomiluje teroristu Kristijana Klara.

Taman kad se očekivalo njegovo, u javnosti sporno, pomilovanje, Klar je povukao potez koji mu je, do daljeg, zalupio vrata robije: iz zatvorske ćelije poslao je u Berlin organizatorima jednog simpozijuma o Rozi Luksemburg svoj "prilog" u kojem je osuo paljbu po kapitalizmu, što mu nije oprošteno.

Leš prvog čoveka među nemačkim industrijalcima Martina Šlajera, koji je otet 5. septembra 1977. usred bela dana, na ulici u Kelnu, nađen je, inače, na današnji dan, pre trideset godina, 19. oktobra 1977. u gepeku jednog audija, u jednoj - francuskoj varoši.

Teroristi su tom otmicom pokušali da ucene državu i isposluju puštanje iz zatvora osnivača RAF-a, čuvenu grupu Bader (Andreas) - Majnhof (Ulrike). Tadašnji kancelar Helmut Šmit demonstrirao je, međutim, nepopustljivost.

Kad su u pomoć rafovcima uskočile njihove kolege sa Bliskog istoka - oteli su, uz iste ultimativne zahteve nemačkim vlastima, Lufthanzin avion pun putnika - Šmit je u Mogadiš poslao specijalnu antiterorističku jedinicu koja je u zaista spektakularnoj akciji, o kojoj je tada brujao svet, oslobodila putnike i likvidirala otmičare.

Udovica Martina Šlajera optužila je nedavno državu tvrdeći da je njen suprug "svesno žrtvovan". Šmit ne poriče osećaj moralne krivice, tvrdeći u isto vreme da izbora nije bilo: država nije mogla, ni smela, da prihvati terorističku ucenu i da kapitulira.

Nekoliko meseci pre Šlajerove, pala je još jedna ugledna glava: 7. aprila 1977. teroristi su likvidirali glavnog državnog tužioca Zigfrida Bubaka. Mnoge okolnosti u vezi sa ovim ubistvom još nisu razjašnjene. Bubakov sin je upravo ovih dana zahtevao da se ponovo otvori istraga i zapretio da će, u protivnom, podneti krivičnu tužbu protiv nadležnih.

On time nije reagovao samo na nova otkrića, koja dovode u vezu sa atentatom na Bubaka jednog teroristu koji u istrazi i sudskoj presudi uopšte nije spomenut. Zgušnjavaju se nagoveštaji, kaže, koji upućuju na zaključak da su u sve bile, direktno ili indirektno, upletene - nemačke tajne službe.

U toj verziji, koja čitavom slučaju daje posebnu težinu, ključnu ulogu dobija bivša teroristkinja RAF-a Verena Beker. Ona je, kako se sada ispostavilo, bila i agent nemačke službe za zaštitu ustavnog poretka i - nikad nije bila - optužena!