Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Саксофон у ритмовима самбе и Балкана

Саксофон у ритмовима самбе и Балкана
Иван Јевтић, композитор и академик Фото А. Васиљевић

Публика која воли саксофон имаће двоструки ужитак на предстојећем првом Међународном фестивалу посвећеном овом инструменту посебно у домену класичне музике, који ће се под називом „Belgrаde saxperience” одржати од 10. до 12. октобра у Београду. И то у част двестогодишњице рођења изумитеља саксофона Адолфа Сакса.

На отварању фестивала 10. октобра у 20 часова на Коларцу ћемо чути премијеру првог српског „Концерта за алт саксофон и гудачки оркестар“ композитора Ивана Јевтића, са изврсним саксофонистом  Миланом Савићем, оснивачем ове манифестације. Исте вечери  представиће се и један од најбољих савремених саксофониста Француз Клод Делангл са делима Анрија Томазија и Пола Мориса, уз Симфонијски оркестар РТС-а под управом Станка Јовановића. У програм је уврштена и полифона рапсодија за гудаче Милована Филиповића, под називом „Да је Бах био Србин”.

Иван Јевтић, београдски композитор и академик у свом богатом опусу има око шездесет композиција писаних за бројне инструменте, посебно за дувачке, али и за виолончело. О предстојећој премијери каже:

– „Концерт за алт саксофон и гудачки оркестар” написао сам ове године, траје 14 минута и у њему су присутни ритмови самбе и Балкана. То дело можда не бих ни компоновао да Милан Савић, млади и талентовани саксофониста и педагог у МШ „Славенски”,  није споменуо како би волео да напишем нешто за његов инструмент. Рекао ми је: Нећу моћи то да платим, али ћу свуда изводити вашу композицију. Кад сретнете одличног солисту и ентузијасту онда поруџбину са задовољством прихватите. А после су се догодиле ствари које су донеле и новац – каже Иван Јевтић.

Прича о новом Јевтићевом делу нас, потом, доводи у деведесете године прошлог века када је компоновао нумеру за један француски филм, где су му тражили музику са примесама руске традиције.

– Написао сам тада композицију, која је у овом садашњем новом концерту означена као други став, а звучала је као руски џез. Део те музике се нашао и у мојој опери „Мандрагола” 2008. Први и трећи став сам ове године написао, фолклорног је карактера и свидеће се публици. Премијера коју ћете чути је први српски концерт за саксофон, а и у свету није писано много концертне музике за тај инструмент. Више су стварани аранжмани, а саксофон је, као што се зна, веома популаран у џезу – истиче наш саговорник. Потом додаје да велику инспирацију за њега представља уметник који свира.

– Ово је моја друга светска премијера за последња два месеца. Претходна је била у Швајцарској, у градићу Ернен, туристичком месту где челисткиња Ксенија Јанковић организује фестивал камерне музике већ тридесет година. По наруџбини фестивала сам  написао концерт за соло виолончело (које је свирала Ксенија Јанковић) и контрабас, под називом „Сан заљубљеног” са цитатима Бетовена. Између Ксеније и мене постоји континуирана сарадња 35 година, а такве релације су важне и за композитора и за инструмент.

Упитан који би још инструмент „извукао” из анонимности и шта су његови доминантни мотиви док компонује Јевтић одговара:

– Харфу волим, потом и удараљке. Моји мотиви су наша фолклорна  и духовна, литургијска музика. Кад сам у Београду певам у хору Цркве Св. Марка и то ме инспирише. Од страних ритмова одушевљава ме музика Бразила, земље која ме је као уметника отворила  и дала нови елан.

Биљана Лијескић

-----------------------------------------

Гости фестивала

Фестивал ће, поред велике француске звезде Клода Делангла, представити и друге госте. Реч је о Гордану Тудору (Хрватска), Анемос квартету саксофона (Белгија), Квартету саксофона из Новог  Сада, Луки Игњатовићуи Бунфорд Габору. Организатори фестивала су Удружење саксофониста Србије, чији је председник Милан Савић, и Културни центар Београда.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.