Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црна Гора добила нови устав

Црна Гора добила нови устав

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 19. октобра – Црна Гора јуче је добила нови устав, први од проглашења независности, који је у парламенту усвојен двотрећинском већином гласова посланика Демократске партије социјалиста, Социјалдемократске партије, Покрета за промјене, Бошњачке странке и Либералне партије. Зелено светло Уставу нису дали посланици Српске листе, Социјалистичке народне партије, Народне странке, Демократске српске странке и Демократског савеза Албанаца. Највиши правни акт ове републике подржало је 55 посланика, док је 21 био против

О нацрту новог црногорског устава у парламенту је вођена четвородневна расправа, која је још једном потврдила да Устав представља наставак подела унутар Црне Горе између партија које заступају српски народ у овој републици и власти, којој су се придружиле и опозиционе партије – ПЗП и БС.

Потпредседник СНС-а и посланик Српске листе рекао је у име ове коалиције да повлачи сва 72 амандмана одбијена на уставном одбору, желећи да на тај начин поштеде српски народ у Црној Гори и "спрече да се ови предлози нађу као понуда на шведском столу". Своје амандмане повукла је и Народна странка, као и Албанска алтернативна.

Након тога парламентарна већина уз помоћ дела опозиције одбацила је и 33 амандмана СНП-а, 20 амандмана Мехмеда Бардхија и тридесетак појединачних амандмана.

Нови устав Црну Гору је дефинисао као грађанску државу коју чине "народи и националне мањине: Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати и други, привржени демократској и грађанској Црној Гори".

Питање држављанства у Уставу дефинисано је следећим чланом:

"Сваки грађанин Црне Горе који је поред црногорског држављанства на дан 3. јуна 2006. године имао и држављанство неке друге државе има право да задржи и црногорско држављанство. Држављанин Црне Горе који је након 3. јуна 2006. стекао неко друго држављанство може задржати и црногорско држављанство до потписивања билатералног споразума са земљом чије је држављанство стекао, али најдуже годину дана од дана усвајања Устава Црне Горе".

Службени језик убудуће у Црној Гори је црногорски, "ћирилично и латинично писмо су равноправни, а у службеној употреби су и српски, босански, албански и хрватски језик".

Устав је дефинисао положај цркава, формулацијом да су "верске заједнице равноправне и слободне у остваривању својих права и одвојене од државе".
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.