Црна Гора добила нови устав
Од нашег сталног дописника
Подгорица, 19. октобра – Црна Гора јуче је добила нови устав, први од проглашења независности, који је у парламенту усвојен двотрећинском већином гласова посланика Демократске партије социјалиста, Социјалдемократске партије, Покрета за промјене, Бошњачке странке и Либералне партије. Зелено светло Уставу нису дали посланици Српске листе, Социјалистичке народне партије, Народне странке, Демократске српске странке и Демократског савеза Албанаца. Највиши правни акт ове републике подржало је 55 посланика, док је 21 био против
О нацрту новог црногорског устава у парламенту је вођена четвородневна расправа, која је још једном потврдила да Устав представља наставак подела унутар Црне Горе између партија које заступају српски народ у овој републици и власти, којој су се придружиле и опозиционе партије – ПЗП и БС.
Потпредседник СНС-а и посланик Српске листе рекао је у име ове коалиције да повлачи сва 72 амандмана одбијена на уставном одбору, желећи да на тај начин поштеде српски народ у Црној Гори и "спрече да се ови предлози нађу као понуда на шведском столу". Своје амандмане повукла је и Народна странка, као и Албанска алтернативна.
Након тога парламентарна већина уз помоћ дела опозиције одбацила је и 33 амандмана СНП-а, 20 амандмана Мехмеда Бардхија и тридесетак појединачних амандмана.
Нови устав Црну Гору је дефинисао као грађанску државу коју чине "народи и националне мањине: Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати и други, привржени демократској и грађанској Црној Гори".
Питање држављанства у Уставу дефинисано је следећим чланом:
"Сваки грађанин Црне Горе који је поред црногорског држављанства на дан 3. јуна 2006. године имао и држављанство неке друге државе има право да задржи и црногорско држављанство. Држављанин Црне Горе који је након 3. јуна 2006. стекао неко друго држављанство може задржати и црногорско држављанство до потписивања билатералног споразума са земљом чије је држављанство стекао, али најдуже годину дана од дана усвајања Устава Црне Горе".
Службени језик убудуће у Црној Гори је црногорски, "ћирилично и латинично писмо су равноправни, а у службеној употреби су и српски, босански, албански и хрватски језик".
Устав је дефинисао положај цркава, формулацијом да су "верске заједнице равноправне и слободне у остваривању својих права и одвојене од државе".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


