Путинова сенка над Београдом

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу придруживања Европској унији биће „мешавина” похвала, констатовања о испуњеним и неиспуњеним обавезама, али и захтева и отворених критика, сазнаје „Политика” у дипломатским круговима у Бриселу. Извештаје о напретку свих држава које су у процесу европских интеграција данас ће саопштити европски комесар за проширење ЕУ Штефан Филе, а како „Политика” сазнаје неће бити „великих препорука” ни за једну земљу.

Међу замеркама за скоро све земље западног Балкана и Турску у годишњим извештајима наводи се оштра критика по питању слободе изражавања и медијских слобода, али и по питању борбе против организованог криминала и корупције, премда се примећују позитивне акције као што су хапшења у Србији и Албанији.

У дипломатским изворима у Бриселу може се сазнати да ће Влада Србије бити похваљена за продуктивност у предлагању закона, али и да ће бити констатовано да постоји разлика када је у питању примена тих закона. Међу похвалама наћи ће се и успешно одржана „Парада поноса”, за разлику од претходне три године када је отказивана, док ће критику Брисела претрпети област правосуђа, пре свега по питању ефикасности, непристрасности и приступа правди.

Европска комисија ће у извештају, који ће званично сутра пре подне изгласати, констатовати да Србија није до краја ускладила своју спољну политику са ЕУ те да се очекује да то постепено учини до формалног учлањења у ЕУ.

Премда ће у извештају само стајати да је српска влада пружила уверавања да неће користити то што је Русија увеле забрану увоза пољопривредних производа из ЕУ, у Бриселу помно мотре руско-српске односе, поготово у светлу предстојеће посете руског председника Владимира Путина Београду.

Поједини представници ЕК у незваничним разговорима кажу да „све зависи од тога шта ће бити исход Путинове посете” и „шта ће бити речено” по питању пројекта изградње гасовода „Јужни ток”, за који званичници ЕУ инсистирају да мора бити усаглашен са европским законима, као и да се морају стећи политички услови који се тичу украјинске кризе и односа ЕУ и Русије. Штавише, и у самом извештају ће бити истакнуто да „међувладин споразум између Србије и Русије о изградњи гасовода ’Јужног тока’ није у складу са законима ЕУ”, те да „Србија не би требало да започиње радове на изградњи ’Јужног тока’ док не буде усклађен са законима ЕУ”.

На питање „Политике” да ли све то може утицати на отварање првих преговарачких поглавља за Србију, дипломатски извор тврди да од исхода Путинове посете зависи да ли ће Србија успети да убеди Немачку да допусти да до краја године буде отворено поглавље 35, које се тиче нормализације односа са Косовом.

Према преговарачком оквиру ЕУ, предвиђено је да од укупно 35 поглавља међу првима буду отворена поглавља 23 (које се тиче правосуђа и основних права), 24 (правда, слобода и безбедност) и 35. Иако је поглавље 32, које се тиче контроле јавних финансија, већ спремно за преговоре, Немачка засад не одустаје од захтева да неко од три истакнута поглавља буде прво отворено, што се очекује највероватније почетком следеће године.

За разлику од незваничних дипломатских извора, некадашњи дипломата, а сада експерт бриселског Центра за студије европске политике Ерван Фуаре не верује да би Путинова посета могла да одложи Србији отварање преговарачких поглавља.

„Све зависи од тога шта том приликом буде речено. Потребно је да том приликом српски званичници отворено кажу да је стратешки циљ Србије чланство у ЕУ и све што уз то иде”, каже за „Политику” Фуаре, који је био амбасадор ЕУ у Македонији и Словенији.

Према Фуареовим речима, све ово доказује да би ЕУ требало да приступа западном Балкану „стратегијски, а не бирократски”.

„Србија не може довека седети са стране. Морате се одлучити где желите да идете. Путинова посета Београду је разумљива, не само због обележавања историјског догађаја, већ и због култне повезаности (Срба и Руса). Али, та посета се не сме користити као аргумент да се промени спољнополитички курс Србије. Реакција ЕУ ће зависити од понашања Србије”, каже Фуаре, додајући да ће Србија бити помно посматрана и када следеће године преузме председавање Организацијом за европску безбедност и сарадњу. „Као председавајући ОЕБС-а мораћете да осудите државе чланице организације које крше правила ОЕБС-а, као што их је Русија прекршила акцијом у Украјини”.

Фуаре истиче да ће се овакве реакције очекивати од Србије, посебно што се следеће године обележава 40-годишњица Хелсиншког завршног акта.

И посланици Европског парламента очекују од Србије да се „определи на коју страну жели да иде”, нарочито у светлу тога да је ЕУ увела неколико пакета санкција Русији. Према речима „Политикиног” извора у спољнополитичком одбору Европског парламента, Србија није обавезна да се приклони тим санкцијама, али се то од ње очекује.

„Ако на почетку преговора дајете сигнал да идете у другом правцу, то није добро. Многи посланици Европског парламента су били изненађени тиме да Србија није увела санкције”, каже посланик који је инсистирао на анонимности.

-------------------------------------------------------------

И економија ће бити приоритет

Брисел – Европска комисија ће 23. октобра у Београду организовати конференцију министара финансија, економије и спољних послова земаља западног Балкана на којој ће представити нови приступ у европским интеграцијама, у којем ће акценат бити и на привредном управљању и бољем коришћењу ИПА фондова. „Желимо да представимо какве реформе и у којим роковима се очекују од земаља које се придружују, као и како постићи већу повезаност у региону, пре свега кроз бољу регионалну саобраћајну и енергетску мрежу”, кажу дипломатски извори у Бриселу и додају да тиме желе да избегну пример Хрватске, која је после уласка у ЕУ ушла у рецесију и превелики дефицит.