Лењин је добро, али путује

Ко је икада посетио Москву, Црвени трг и Кремљ морао би да зна и за маузолеј, унутар којег је већим делом године изложено мумифицирано тело Лењина, бољшевичког вође (преминулог 1924.). Кажемо, "већим делом године", јер два месеца током сваке године "Лењин" не прима посете радозналаца. Маузолеј се тада затвара. Објашњење каже – из "техничко-реконструкционих" разлога.

Време паузе је тренутак када се најпознатија мумија на свету препушта третману "козметичара". Негде деведесетих то је још увек био Јуриј Денисов, московски професор Института за истраживање биолошких структура. Већ четврт века (у то доба, деведесетих) једини посао професора био је да се стара да већ предавно преминули Лењин изгледа "што свежије" и "дуговечније".

Мумија је подвргавана прегледу својих "лекара" и у време изложености, иза затворених врата маузолеја. Али приликом овакве двомесечне куре "козметике" једном годишње Иљичев третман био је далеко темељитији. Прегледавало би се читаво тело, а "по потреби позивани су и специјалисти".

Иза тога је следила нарочита купка. Одећа би се уклонила и тело се на месец дана потапало у конзерванс. Тиме се спречавало оно на шта су повремено упозоравали "зли језици" у иностранству – да ће мумија "бесмртног Лењина" и сама умрети. Распашће се. Немогућно је више чувати је.

Денисов је оповргавао такве гласине. Он је у то доба био задовољан "стањем тела" и говорио је да "не запажа медицинске разлоге због којих оно не би остало нетакнуто за још више будућих генерација". Лењин је "у врло доброј форми", изјављивао је. Нити су му се промениле димензије нити дужина тела, подвлачио је. "Ми чак ни шминку не употребљавамо", исповедио се добри Денисов.

Није у том тренутку било необично то што говори, колико то чиме се бави. Испунити каријеру, или чак и потрошити живот на чување једне мумије. Али поретку без религије био је потребан тотем. Уз Денисова, чак десеторо људи је у то доба имало радно место – уз мртвог Лењина.

После пропасти СССР-а ова бесмислица с "предузећем за одржавање Лењина" почела је да смета. На крају, коштала је и буџет, мада то није био главни разлог учесталих захтева да се мумија коначно изнесе и сахрани. Валерија Новодоворска, својевремено совјетски дисидент, није штедела сарказам предлажући да се мумија "прода на светској лицитацији"!

Организоване су анкете и испитивано је мишљење народа, али јавност Русије била је у то доба оштро и дубоко подељена. Комунисти су и даље имали огроман број присталица и њихов тотем на Црвеном тргу нико жив није смео такнути. Најмање Јељцин, чија се популарност срозавала. Е, али карте су се изгледа коначно сложиле данас, десетак година касније. С популарним Путином нема више страховања од политичког повратка вође КПРФ-а Зјуганова. Кремљ каже – време је да се Лењин људски сахрани.

Додуше, каже изокола. Посредством шефа за имовину председништва земље Козина, у чијој је надлежности и Црвени трг. "Управо смо се одмакли од револуција и турбулентних политичких битака. Земља жели да живи нормално, да ради и буде богата... Имати ту некрополу усред града је бесмислица", цитиран је шеф за имовину Кремља. Дакле, потребан је референдум. Па, ако већина Руса каже "сахранити га" – сахранићемо га!, цитиран је.