Лајчакове одлуке за нове деобе

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 20. октобра – Јучерашњом одлуком да промени Закон о Савету министара и захтевом да се измени Пословник о раду Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак је увео ову земљу у нови круг политичких и националних деоба. Бошњаци су безрезервно подржали његове потезе јер "јачају државу БиХ", Хрвати су, истина умереније, стали уз Лајчака, а Срби су оценили да су његове мере срачунате на слабљење позиције Републике Српске и враћање прегласавању у заједничким органима.

Измене Закона о Савету министара БиХ своде се на следеће: за доношење коначних одлука од јуче је довољно да за њих, уместо два, гласа само један од представника три народа, док је за одлуке које нису коначне – о којима се изјашњава парламент – довољна већина гласова, макар против ње били сви српски или бошњачки, односно хрватски министри. Такође, седнице Савета министара моћи ће да се одржавају ако је присутна проста већина, макар у њој не био ниједан представник једног од три конститутивна народа, што до сада није био случај.

Према Пословнику о раду Парламентарне скупштине БиХ, закони и други акти усвајани су само ако за њих гласа најмање једна трећина од броја посланика у Представничком дому изабраних у Републици Српској, односно Федерацији БиХ. Такође, седница се може одржати само ако јој присуствује најмање пет од 14 посланика из Републике Српске, односно 10 од 27 посланика из Федерације БиХ.

Лајчак захтева да се ове одредбе промене и да парламент може заседати ако на седницу дође већина од 22 посланика, а одлуке ступају на снагу ако за њих гласа најмање трећина присутних из сваког ентитета. Ако посланици до 1. децембра не усвоје нови пословник, у складу са његовим инструкцијама, Лајчак ће их, најавио је – користећи "бонска овлашћења" – наметнути.

Премијер Републике Српске Милорад Додик је новинарима рекао да не би имао примедби на измене Закона о Савету министара да је Лајчак одлучио да, за одлуке које иду на потврђивање у парламент, глас представника једног народа буде и глас ентитета из којег долази. За одлуке о којима се не изјашњава парламент, додао је он, неопходно је да за њих и убудуће гласају два министра из једног народа и ентитета из којег су изабрани. Додик је оценио да је Лајчак изашао из оквира својих надлежности и најавио да ће Република Српска предузети низ мера којима неће прихватити решења високог представника. Инструкцију о промени начина гласања у Представничком дому Парламентарне скупштине назвао је антидејтонском, а јучерашњи дан за њега је "дан када се изгубило поверење у БиХ и у добре намере међународне заједнице, поготово високог представника Мирослава Лајчака".

Председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић је приметио да изменама Закона о Савету министара странке из Федерације БиХ, које у њему имају бројчану превагу, "инжењерингом у делегирању својих представника обесмисле учешће представника другог ентитета или једног народа" и, као принцип,  успоставе "прегласавање у корист једног ентитета". "Ако би се то догодило, Савет министара би могао постати продужена рука власти Федерације БиХ чиме би се маргинализовао утицај Републике Српске", закључио је Радојичић. И потпредседник Партије демократског прогреса Слободан Наградић сматра да Мирослав Лајчак својим одлукама "на мала врата уводи прегласавање у БиХ". На тај начин, упозорава Наградић, он БиХ враћа у период који је претходио грађанском рату, када су Бошњаци и Хрвати прегласавали Србе "што је био један од основних повода за избијање грађанског рата".