Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свађа због Нефертити

Свађа због Нефертити
"Прелепа је стигла" – друго име за краљицу Нефертити (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника
Каиро – Већ месецима генерални секретар Врховног савета Египта за антиквитете Захи Хавас одлучно позива све џаве (вернике) у свету које имају египатске древне знаменитости да их припреме за повратак у постојбину фараона. Он је љут. Сматра да многи светски музеји не би имали ни половину посетилаца да се у њима не налазе чувене фараонске ископине, скулптуре античких богова, гравуре и мумије. Захи Хавас има мисију: да за отварање Гранд музеја, који треба да буде завршен 2012. године, подно чувених каирских пирамида, свету прикаже све египатско благо у пуном сјају.

Али то не иде лако. Многе државе тврде да су легално дошле у посед египатских старина. Тренутно се ломе копља око предивне бисте краљице Нефертити која је изложена у Египатском музеју у Берлину. Означена као најзначајнији примерак староегипатског културног наслеђа, Нефертити је од њеног открића 1912. године симбол женске лепоте.

Овај бисер фараонског вајарства прети да угрози односе Берлина и Каира. Египћани већ месецима лобирају и траже да Нефертити буде позајмљена за церемонију отварања новог величанственог музеја који би требало да буде највећи на свету. Међутим, немачки министар културе Бернд Нојман, као и званичници музеја у Берлину, категорични су да прелепа краљица није спремна на тако дугачак пут. "Постоји озбиљна забринутост да биста Нефертити не би поднела транспорт", изјавио је Нојман. 

Хаваса такве тврдње изводе из такта. Он је утицајан човек у Египту и покренуо је огромну медијску кампању. Пошто се став Берлина није променио, први човек египатског Савета за антиквитете каже да ће сада тражити да Нефертити буде трајно враћена у домовину предака. И не само она. "Ове ствари су однели империјалисти. Е, па, време империјализма је давно прошло", подвлачи Хавас. Готово прозван, немачки амбасадор у Каиру Бернд Ербел рекао је медијима да "Нефертити не може да поремети односе двеју земља".

Ипак, већ месецима врућа тема египатских скулптура и археолошких открића из фараонског доба у иностраним музејима предмет је најгледанијих телевизијских емисија. Јавност се узбуркала. "Како се усуђују да се тако понашају? Ми смо потомци Нефертити и она мора да буде са нама", сматра Мона ел Шаркави, водитељка популарног ток-шоуа на националној телевизији.

Немачки археолог Лудвиг Борхард открио је 1912. на источној обали Нила 3.400 година стару бисту краљице Нефертити. Она је, кажу Немци, легално изнета из Египта на основу тадашње праксе, прошавши потребну процедуру. Наиме, у то време је страним археолозима било допуштено да један део открића изнесу из земље. Међутим, Хавас упозорава да је Борхард сакрио бисту међу мање важне објекте. Није је ни очистио од блата. Експерти су сматрали да је реч о гипсаној фигури и пропустили су да уоче њену неописиву лепоту.

Први пут је Египат тражио повраћај Нефертити још 1925. године. Немачка је била спремна да томе удовољи. Међутим, Адолф Хитлер је, коју годину касније, видевши скулптуру, остао без даха и у заносу изговорио: "Нефертити остаје у Немачкој."

Према конвенцији Унеска, сви антиквитети изнесени легално из Египта пре 1972. године не могу бити враћени у земљу порекла.

Хавас је покренуо међународну акцију да би у земљу вратио много прошверцованог блага. Захтева да Египат поврати најчувенија открића фараонске културе које је означио као "националне иконе". Ту спада и надалеко чувени "Камен из Розете" који је омогућио дешифровање хијероглифа. Он краси одаје Британског музеја у Лондону.

Треба бити стрпљив и сачекати отварање Гранд музеја 2012. године. За сада се једино зна да ће печат улазу у музеј дати колосална гранитна статуа Рамзеса II која је прошле године измештена са једног централног каирског трга како би била спасена од тешко загађеног ваздуха 17-милионске престонице.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.