Министри из Републике Српске спремају оставке

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 21. октобра – Ако се у разговорима, који ће се водити идућих десет дана, не постигне договор о променама неуставних одлука које је 19. октобра наметнуо високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Мирослав Лајчак, посланици Савеза независних социјалдемократа у Парламентарној скупштини прећи ће у опозицију, а министри, заменици и помоћници министара из ове странке у Савету министара БиХ поднеће неопозиве оставке.
Ово је данас, после седнице Главног одбора СНСД одржане у Бањалуци, новинарима саопштио лидер ове партије и премијер Републике Српске Милорад Додик. Он је најавио да ће се о ситуацији насталој Лајчаковим наметањем измена Закона о Савету министара и инструкцијом о променама Пословника о раду Парламентарне скупштине БиХ убрзо, на посебној седници, изјаснити Народна скупштина Републике Српске.

Недемократско понашање Лајчака

"Главни одбор није прихватио мој предлог да се повучем са места председника странке и да поднесем оставку на функцију председника Владе Републике Српске. Оставке сам понудио као вид протеста против недемократског и антицивилизацијског понашања високог представника Мирослава Лајчака", рекао је Додик, додавши да ће, упркос одлуци Главног одбора, добро размислити о потезима које ће наредних дана повући.

Подсетимо, Лајчакове измене Закона о Савету министара омогућавају да овај орган убудуће одлучује простом већином о свим питањима о којима се изјашњава Парламентарна скупштина БиХ, док је за доношење одлука које не иду на потврду у парламент, уместо најмање два – како је било раније – сада довољан само један глас представника једног од три народа, а ни тај глас није везан за ентитет из којег је изабран. Одлуке Парламентарне скупштине би биле ваљане ако за њих гласа трећина од броја присутних посланика из Републике Српске, односно Федерације БиХ а не трећина од укупног броја изабраних посланика из оба ентитета. Такође, Лајчак је наложио да се у Пословник о раду Парламентарне скупштине унесе одредба да је за одржавање седнице и одлучивање довољна проста већина од 22 посланика.

Нарушена суштина Дејтонског споразума

"Овим одлукама високи представник је прекршио Устав БиХ и нарушио суштину Дејтонског споразума, која се базира на равнотежи три народа у заједничким органима. С обзиром на то да Бошњаци већ сада имају 24 од 41 посланика у Представничком дому, не треба бити претерано политички писмен па видети да он судбину БиХ покушава да преда у руке бошњачког народа. Ми на то не можемо пристати, а правду ћемо, ако затреба, потражити и пред међународним органима", нагласио је Милорад Додик.

Ако посланици СНСД пређу у опозицију, а његови представници у Савету министара поднесу оставке, онда ће рад заједничких органа БиХ бити потпуно блокиран. Јер, ако би и нека од странака из Републике Српске хтела да заузме позиције СНСД, то не би могла да учини, јер све оне заједно немају довољан број посланика да направе нову већину са партијама из Федерације БиХ.

-----------------------------------------------------------

Држава није дечији вртић

БиХ је чланица Савета Европе у којој би се морала поштивати европска правила, а не дечији вртић у којем васпитач - високи представник - може да кажњава и награђује лошу и добру децу, упозорава Бранко Докић

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 21. октобра - Ако високи представник међународне заједнице, ма ко он био, може да мења и намеће законе, онда Босна и Херцеговина не може бити у Савету Европе, јер по европским конвенцијама законе у земљама чланицама могу да доносе само њихови парламенти, каже за наш лист посланик Партије демократског прогреса у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бранко Докић. "Став да високи представник не може да доноси законе у чланици Савета Европе заступа и Венецијанска комисија. Због тога ће се наша странка обратити свим европским институцијама са захтевом да исправе ову аномалију или да БиХ искључе из Савета Европе. Такође, покренућемо иницијативу да републички и заједнички органи БиХ затраже од међународних фактора да високом представнику, и формално, ускрате право да се понаша као законодавац" објашњава Докић.

Он тврди да високи представник - ни по Бонској декларацији - нема право да доноси законе, а поготово нема право да својим актима мења уставно уређење БиХ, што је својим последњим актима Лајчак учинио. Он је изменио Закон о Савету министара и најавом да ће, ако посланици то не ураде, наметнути измене Пословника о раду Парламентарне скупштине БиХ. Јер, у Уставу БиХ, пише да су одлуке које доноси Парламентарна скупштина валидне само ако за њих гласа већина, под условом да она "укључује најмање трећину гласова делегата или чланова са територије сваког ентитета", што додаје Докић, подразумева трећину изабраних посланика или делегата, а не трећину присутних на седници како то тумачи високи представник. "Ако би неко могао и да прихвати Лајчаково тумачење ентитетског гласања, онда се поставља питање (не)способности петорице његових претходника. Зар они нису били довољно паметни да уоче да Пословник о раду Парламентарне скупштине није у складу са Уставом БиХ? Такође, ако је високи представник, како тврди његова канцеларија, једини овлашћен да тумачи Устав БиХ, каква је онда сврха постојања Уставног суда БиХ", дилеме су Бранка Докића.

Наш саговорник подсећа на две чињенице. Прва - БиХ је, и по оцени међународних званичника, прешла из дејтонске у бриселску фазу, што значи да је примена Дејтонског споразума завршена. Другу - Лајчак је наставио са праксом својих претходника, Волфгана Петрича и Педија Ешдауна, који су као и он мењали законе и друге акте које су усвојили представници Срба, Бошњака и Хрвата. "Мирослав Лајчак би требало да схвати да не представља међународну заједницу у дечијем вртићу, у којем он, као васпитач, може да кажњава и награђује лошу и добру децу. БиХ је суверена држава која има своје, по правилима Савета Европе чија је чланица, демократски изабране органе, свој и уставе својих ентитета. Такође, није БиХ ′Лајчакова пруга′ па да он по њој иде како хоће или како то желе Бошњаци и Хрвати, који заговарају укидање принципа ентитетског гласања - механизма који онемогућава прегласавање Републике Српске, односно Федерације БиХ у Парламентарној скупштини БиХ.