Нобелова награда борцима за права деце

Специјално за „Политику”

Осло – Двоје бораца за бољи положај и већа права деце у свету, седамнаестогодишња ученица из Пакистана Малала Јусафзаи и шездесетогодишњи мировни активиста из Индије Кајлаш Сатјарти, овогодишњи су добитници Нобелове награде за мир.

Како је у Ослу саопштио председник петочланог Нобеловог комитета Торбјерн Јагланд, најпрестижније светско признање у 2014. години равноправно деле Малала Јусафзаи и Кајлаш Сатјарти због своје несебичне и вишегодишње борбе против дискриминације и угњетавања деце и младих, као и због залагања за бољи положај младих у свету, посебно у сиромашним земљама, и за њихова већа права, нарочито права на образовање.

Малала Јусафзаи налазила се у школи у енглеском граду Бирмингену када је сазнала за Нобелову награду. Медијима је саопштила да неће давати изјаве док се не заврше часови у школи.

Откако се од 1901. године спроводи воља из тестамента шведског проналазача и индустријалца Алфреда Нобела, пакистанска тинејџерка најмлађи је добитник Нобелове награде за мир. У овогодишњој трци за мировњака године забележен је апсолутни рекорд у броју номинација јер је Нобелов комитет примио чак 278 кандидатура, међу њима 231 истакнуте личности, политичара, активиста, дисидената и 47 разних покрета, удружења, организација.

„Деца морају да иду у школу и не смеју да буду економски искоришћавана и угњетавана”, рекао је Јагланд истакавши да је у сиромашним земљама 60 одсто становништва млађе од 25 година. „То је велики потенцијал и претпоставка за миран глобални развој где се права деце и омладине морају респектовати. У кризним подручјима насиље и дискриминација деце подстичу на конфликте међу будућим генерацијама.”

Малалу је свет упознао пре две године када су пакистански талибани покушали да је ликвидирају на путу до школе. Након низа њених написа на друштвеним мрежама против исламских екстремиста и џихадиста, талибани су 9. октобра 2012. на северозападу Пакистана, пуцали на школски аутобус пун деце. Малала је погођена у главу, а повређена су још двојица њених школских другова. Малала је преживела и наставила борбу, појавила се и за говорницом Уједињених нација где је затражила да 61 милион неписмене деце у свету што пре добију могућност да седну у школске клупе.

Упркос својим годинама, пакистанска тинејџерка годинама се бори за право девојчица на образовање, што није наилазило на разумевање и подршку у традиционално конзервативној исламској држави. Као тринаестогодишња ученица Малала је почела да блогује за Би-Би-Си под псеудонимом „Гул Макаи”, ризикујући живот. Основала је и фонд за помоћ ученицима, посебно у земљама где је јерес да девојчице похађају школу, као што су Нигерија, Јордан и Кенија. Исламисти и екстремисти после њеног појављивања у јавности, сусрета са утицајним државницима и политичарима у свету, константно је оптужују да је амерички и енглески шпијун.

Малалина борба за права деце да иду у школу остаће упамћена по њеној чувеној реченици: „Оловка је моћнија од оружја. Оружје може само да убије док оловка може да спасе живот.”

Други нобеловац, Индијац Каилаш Сатјарти готово је непознат јавности. Према образложењу лидера Нобеловог комитета, Сатјарти је индијски борац, следбеник традиције Махатме Гандија, вођа различитих али мирних форми протеста и демонстрација против дечјег ропства, репресија и експлоатације деце због финансијских интереса. Сатјарти се посебно залагао против ангажовања деце у индустрији, пре свега у фабрикама тепиха. Нобелов комитет посебно је ценио његове заслуге и напоре да се спречи дечји рад који сматра класичном експлоатацијом и која доводи до сиромаштва, социјалних проблема и неписмености код младе популације.

Његова организација за права младих „Бачпан бачао андолан”, до сада је ослободила преко 80.000 деце од различитих облика насилног и ропског рада. Он је омогућио да велики део те деце започне школовање и укључи се у друштво.

Образлажући одлуку Нобеловог комитета, Јагланд је посебно подвукао да је веома важно што је награда за мир додељена муслиманки и припаднику хиндуизма. Један Индус и једна Пакистанка боре се и бориће се заједно против екстремизма и за већа права младих.

„Сматра се да данас у свету 168 милиона деце ради у фабрикама. Пре 14 година на рад је било присиљавано чак 246 милиона деце широм планете. Борба против искоришћавања и дискриминације деце и залагање за њихова права један је од начина ширења „братства међу нацијама” и спровођења Нобеловог тестамента који је у својој последњој вољи написао да се, између осталог, награда за мир додели појединцима и институцијама који доприносе ширењу братства међу народима”, објаснио је Јагланд.

На традиционалној свечаности у градској скупштини у Ослу 10. децембра лауреатима ће бити уручена новчана награда од осам милиона шведских круна (близу 900.000 евра), диплома и 196 грама тешка медаља са ликом Алфреда Нобела изграђена од 18-каратног злата.