Nobelova nagrada borcima za prava dece

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Dvoje boraca za bolji položaj i veća prava dece u svetu, sedamnaestogodišnja učenica iz Pakistana Malala Jusafzai i šezdesetogodišnji mirovni aktivista iz Indije Kajlaš Satjarti, ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za mir.

Kako je u Oslu saopštio predsednik petočlanog Nobelovog komiteta Torbjern Jagland, najprestižnije svetsko priznanje u 2014. godini ravnopravno dele Malala Jusafzai i Kajlaš Satjarti zbog svoje nesebične i višegodišnje borbe protiv diskriminacije i ugnjetavanja dece i mladih, kao i zbog zalaganja za bolji položaj mladih u svetu, posebno u siromašnim zemljama, i za njihova veća prava, naročito prava na obrazovanje.

Malala Jusafzai nalazila se u školi u engleskom gradu Birmingenu kada je saznala za Nobelovu nagradu. Medijima je saopštila da neće davati izjave dok se ne završe časovi u školi.

Otkako se od 1901. godine sprovodi volja iz testamenta švedskog pronalazača i industrijalca Alfreda Nobela, pakistanska tinejdžerka najmlađi je dobitnik Nobelove nagrade za mir. U ovogodišnjoj trci za mirovnjaka godine zabeležen je apsolutni rekord u broju nominacija jer je Nobelov komitet primio čak 278 kandidatura, među njima 231 istaknute ličnosti, političara, aktivista, disidenata i 47 raznih pokreta, udruženja, organizacija.

„Deca moraju da idu u školu i ne smeju da budu ekonomski iskorišćavana i ugnjetavana”, rekao je Jagland istakavši da je u siromašnim zemljama 60 odsto stanovništva mlađe od 25 godina. „To je veliki potencijal i pretpostavka za miran globalni razvoj gde se prava dece i omladine moraju respektovati. U kriznim područjima nasilje i diskriminacija dece podstiču na konflikte među budućim generacijama.”

Malalu je svet upoznao pre dve godine kada su pakistanski talibani pokušali da je likvidiraju na putu do škole. Nakon niza njenih napisa na društvenim mrežama protiv islamskih ekstremista i džihadista, talibani su 9. oktobra 2012. na severozapadu Pakistana, pucali na školski autobus pun dece. Malala je pogođena u glavu, a povređena su još dvojica njenih školskih drugova. Malala je preživela i nastavila borbu, pojavila se i za govornicom Ujedinjenih nacija gde je zatražila da 61 milion nepismene dece u svetu što pre dobiju mogućnost da sednu u školske klupe.

Uprkos svojim godinama, pakistanska tinejdžerka godinama se bori za pravo devojčica na obrazovanje, što nije nailazilo na razumevanje i podršku u tradicionalno konzervativnoj islamskoj državi. Kao trinaestogodišnja učenica Malala je počela da bloguje za Bi-Bi-Si pod pseudonimom „Gul Makai”, rizikujući život. Osnovala je i fond za pomoć učenicima, posebno u zemljama gde je jeres da devojčice pohađaju školu, kao što su Nigerija, Jordan i Kenija. Islamisti i ekstremisti posle njenog pojavljivanja u javnosti, susreta sa uticajnim državnicima i političarima u svetu, konstantno je optužuju da je američki i engleski špijun.

Malalina borba za prava dece da idu u školu ostaće upamćena po njenoj čuvenoj rečenici: „Olovka je moćnija od oružja. Oružje može samo da ubije dok olovka može da spase život.”

Drugi nobelovac, Indijac Kailaš Satjarti gotovo je nepoznat javnosti. Prema obrazloženju lidera Nobelovog komiteta, Satjarti je indijski borac, sledbenik tradicije Mahatme Gandija, vođa različitih ali mirnih formi protesta i demonstracija protiv dečjeg ropstva, represija i eksploatacije dece zbog finansijskih interesa. Satjarti se posebno zalagao protiv angažovanja dece u industriji, pre svega u fabrikama tepiha. Nobelov komitet posebno je cenio njegove zasluge i napore da se spreči dečji rad koji smatra klasičnom eksploatacijom i koja dovodi do siromaštva, socijalnih problema i nepismenosti kod mlade populacije.

Njegova organizacija za prava mladih „Bačpan bačao andolan”, do sada je oslobodila preko 80.000 dece od različitih oblika nasilnog i ropskog rada. On je omogućio da veliki deo te dece započne školovanje i uključi se u društvo.

Obrazlažući odluku Nobelovog komiteta, Jagland je posebno podvukao da je veoma važno što je nagrada za mir dodeljena muslimanki i pripadniku hinduizma. Jedan Indus i jedna Pakistanka bore se i boriće se zajedno protiv ekstremizma i za veća prava mladih.

„Smatra se da danas u svetu 168 miliona dece radi u fabrikama. Pre 14 godina na rad je bilo prisiljavano čak 246 miliona dece širom planete. Borba protiv iskorišćavanja i diskriminacije dece i zalaganje za njihova prava jedan je od načina širenja „bratstva među nacijama” i sprovođenja Nobelovog testamenta koji je u svojoj poslednjoj volji napisao da se, između ostalog, nagrada za mir dodeli pojedincima i institucijama koji doprinose širenju bratstva među narodima”, objasnio je Jagland.

Na tradicionalnoj svečanosti u gradskoj skupštini u Oslu 10. decembra laureatima će biti uručena novčana nagrada od osam miliona švedskih kruna (blizu 900.000 evra), diploma i 196 grama teška medalja sa likom Alfreda Nobela izgrađena od 18-karatnog zlata.