Грци прекинули преговоре са Турцима на Кипру

Кипар је опет на почетку: преговори Грка и Турака о поновном уједињењу тог медитеранског острва прекинути су на неодређено време.

„Председник (Никос Анастасијадес) прекинуо је преговоре због агресивних и провокативних потеза турске стране која је одлучила да почне подводна истраживања нафте и гаса у нашој економској зони. То је у супротности са међународним правом и угрожава суверенитет Републике Кипар”, саопштио је представник за штампу владе у Никозији.

Раније договорени сусрет председника Анастасијадеса и лидера кипарских Турака Дервиша Ероглуа, који је требало да се одржи ове седмице, одмах је отказан. У овом часу није јасно када ће бити настављени преговори који се годинама воде под покровитељством Уједињених нација.

Република Кипар – чланица Уједињених нација и Европске уније – недавно је почела подводна истраживања нафте и гаса у својој економској зони у југоисточном Средоземљу. На тим пословима увелико раде италијански ЕНИ и фирма из Јужне Кореје „Когас”. Прва открића су потврдила да се ту крију велика налазишта петролеја.

То је био знак за узбуну на северу подељеног острва, где су тамошњи Турци прогласили државу, коју је досад признала само Анкара. Они сматрају да та природна богатства припадају и њима. У знак подршке „браћи” на острву, Анкара је одлучила да у спорне воде Медитерана упути свој истраживачки брод који ће обезбеђивати два војна брода. Турска је најавила и да ће бојкотовати стране компаније које на тим пословима сарађују са владом Републике Кипар.

„То је дипломатија топовњача која угрожава стабилност у региону”, кажу у Никозији која је о најновијој кризи у преговорима упознала ЕУ и УН.

На северу Кипра и у Анкари критикују потез Никозије.

„Одлука (председника Анастасијадеса) да суспендује преговоре потврђује да грчка страна није искрена у тражењу мира на острву”, каже лидер кипарских Турака Дервиш Ероглу.

Специјални изасланик УН за Кипар Еспен Барт Ејде позвао је две стране да буду одговорне како би се избегла даља ескалација затегнутости на острву.

„Ја никога не могу да натерам да преговара, али ћу у одвојеним контактима са лидерима две заједнице покушати да обезбедим наставак дијалога”, изјавио је норвешки дипломата после одлуке Никозије.

Кипар је подељен пре 40 година после војне интервенције Анкаре која је на тај начин спречила, како се тврди, уједињењеКипра и Грчке у којој је у то време на власти била војна хунта. Турска од тада на острву држи 40.000 војника.

Преговори о поновном уједињењу острва, који се с прекидима деценијама воде под покровитељством УН, још нису одмакли од старта. Две стране не могу да нађу заједнички језик о многим спорним питањима: овлашћењима будуће заједничке државе, повраћају отете грчке имовине, непознатој судбини несталих лица, као и статусу Турака који су се у међувремену из Анадолије доселили на север острва. Влада у Никозији инсистира да Анкара повуче своје војнике са Кипра.