Ђелић: Сарадња са САД, уз неслагања око Космета

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. октобра - Сарадња Србије и САД се развија на разним пољима, постоје и шансе за њено проширење, иако опстају крупна међусобна неслагања око Космета. Тако би се, најсажетије, могли исказати утисци које је потпредседник Владе Божидар Ђелић стекао после вишедневних разговора у Вашингтону, Њујорку и Бостону.

Представницима америчке администрације представио сам наше предлоге о Космету, уједно настојећи да нађем "елементе заједничког језика" с њима - изјавио је у разговору за наш лист. Домаћини нису помињали, овом приликом, ни могућност једностраног признавања независности покрајине, нити орочавали текуће преговоре на 10. децембар - иако постоји опасност од управо таквих потеза САД - него су показивали спремност да размотре "креативне идеје" - прецизира Ђелић.

У чему би се огледала "креативност" још остаје у дискрецији - додаје Ђелић. Уз напомену - да се она очекује у домену "институционалних веза између Београда и Приштине". "Сама чињеница да је Америка спремна да саслуша идеје о институционалним везама указује да простор за преговоре постоји" - сматра Ђелић. Тај простор "можда није ни велики нити на дуг период, али га треба искористити и то је задатак за нашу дипломатију". "Бранићемо своје ставове о Космету, али морамо наставити сарадњу са Америком" - сматра потпредседник владе. Као примере јачања веза наводи да су САД други по величини страни инвеститор у Србији и да се планирају нови пословни аранжмани. "Наша екипа - у којој су још били министри финансија и економије Мирко Цветковић и Млађан Динкић као и гувернер Народне банке Радован Јелашић - овде је наступила сложно" - каже Ђелић. "Јединство испољено око Космета и као што је овде сада случај, оставља снажан утисак у Америци" - додаје и напомиње да би "свако преношење наших унутрашњих размирица на ово тло могло само да нам шкоди".

Делегација се у Вашингтону окупила ради редовног заседања Светске банке и Међународног монетарног фонда. Високи функционери тих међународних институција дали су "високу оцену програму економских реформи Србије коју виде као привредну кичму Балкана". То нам је, наглашава Ђелић, омогућило да "сада обезбедимо даљу финансијску подршку Светске банке - у износу од 600 милиона долара, у наредне четири године. Пре свега за пројекте - повећања енергетске ефикасности, даље изградње магистралних путних праваца, побољшање наводњавања, унапређење образовног система, равномернијег регионалног развоја.

Уједно је Светској банци предложено да Космет сам, или уз помоћ богатих земаља, отплаћује своје преостале дугове а да се Србији отпише 215 милиона долара дуга тој институцији, које је досад дала за отплату косметских дугова. У таквој комбинацији би се Србији дуг смањио за укупно око 800 милиона долара. "Отплата дуга нема везе са суверенитетом" - поновио је - "јер и други делови Србије отплаћују своје дугове".

Међу циљевима Ђелићеве посете било је и унапређење сарадње с "мекама знања" као што су универзитети Масачусетски институт за технологију (МИТ) и Харвард, на којима се за магистре и докторе наука припрема више од 50 дипломаца из Србије. Подсећа да су три члана Владе Србије део студија завршили у САД: он и Вук Јеремић на Харварду, а Александра Смиљанић на Принстону, а њима се придружује и Јелашић који је био на Универзитету Илиноиса.

Са МИТ је сада, каже, договорено да Србија - "очекујем не само из буџета него и из приватних извора" - финансира долазак неколицине наших врсних студената на тај универзитет. Аранжман би се звао "Тесла српско-америчка стипендија".