Магична веза људи и делфина

Нови Сад – На предстојећем сајму књига у Београду биће промовисан роман првенац Новосађанина Николе Радина „Дах делфина”. То је прича о љубави између болесне девојчице и делфина Кловна, сага о патњи и нади, али и магичној вези између људи и делфина. И док за већину делује имагинарно, њен аутор свакодневно живи такве приче. Наиме, Никола је на папир ставио све оно што је доживео радећи као професионални терапеут који се бави такозваном делфино-терапијом. И његов живот је једнако необичан, као и прича која га је инспирисала. Никола Радин је по професији редитељ и физиотерапеут, сада и књижевник, живи на релацији Србија, Аустрија, Америка, Бразил, помаже болесној деци где год има прилику. У разговору за „Политику” признаје да је тешко рећи шта је од свега тога његова стварна професија.

– Ако причамо о делфинској терапији, онда су корени вероватно у мојој љубави према деци са специјалним потребама и делфинима. Са децом ометеном у развоју дошао сам у контакт још као дете, јер је моја мајка дефектолог, а љубав према делфинима родила се у раној младости пошто сам рођен и одрастао у Котору. Што се бављења физикалном и мануелном терапијом тиче, то је проистекло из дугогодишњег бављења спортом. Писање и објављивање књига је једноставно страст и потреба коју имам од ране младости, тако да ја просто морам да се бавим оним што заиста неизмерно волим а то је књижевност – прича аутор романа „Дах делфина”.

Са делфинском терапијом се упознао док се бавио истраживањем за документарни филм „О кишном дану“, који је режирао 2004, посвећеном деци за коју Никола каже да су „деца са специјалним талентима и посебним даром да изразе љубав према другима, и да заслужују равноправне шансе и место у друштву”. Пресудну улогу у упознавању са њима имала је његова мајка Мира Радин, која је годинама била на челу Дома за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику. Пут га је потом одвео у институт на Флориди, где је почео професионални рад на делфино-терапији, једној врсти зоо-терапије која се већ двадесетак година успешно примењује у свету. Од тада, са делфинима се дружи и ради сезонски, када је или на Флориди или на институту у Анталији у Турској који води његов колега и пријатељ магистар Норберт Тромпиш.

– У делфинској терапији радимо са широким спектром обољења и оштећења код деце и младих. Најчешће су то особе које пате од церебралне парализе, Дауновог синдрома, аутизма и разних других церебралних оштећења, као и генетских поремећаја.

С обзиром на то да раде са пацијентима који имају тешка оштећења, потпуно излечење није могуће, али је контакт са делфинима благотворан за већину њих. У самој терапији, делфини су нека врста асистента, али се често дешава да замене улоге па се, како каже Никола, чини да они делфинима асистирају. Терапија трају две недеље, уз свакодневни получасовни боравак у базену са делфинима. После боравка у води, децу преузимају терапеути који користе њихова чула која су делфини „разбудили”, и даље са њима раде индивидуално.

– Резултати су индивидуални. То значи да је доста тешко предвидети како ће које дете реаговати на терапију. Из личног и из искуства мојих колега, код ове групе пацијената и мали помаци су огромни кораци који нашим штићеницима и њиховим породицама умногоме олакшају и улепшају живот.

Од делфина Јоце којег је као дечак упознао у Бококоторском заливу до хуманог рада са болесном децом, све оно што је видео и осетио годинама се бавећи делфинима и дивним и љубави вредним малишанима, укоричио је у свој роман првенац.

– То није прича о делфинској терапији и нашем стручном раду. То је моје виђење света, људи, многих наших страхова, мана и врлина, судбина и укрштених путева. Делфин назван Кловн који нас из свог базена у коме је заробљен води кроз причу, за мене је персонификација неког бољег човека или онога какав бих ја желео да човек буде, или какав бих желео да постанем – слободан и кад сам заробљен и спутан, неосветољубив и кад сам повређен, саосећајан и када наизглед мој лични проблем изгледа највећи на свету. Пријатељство делфина и болесне девојчице је централна тема, али разноликост ликова око базена и око делфинаријума нас воде у један плави свет јужне Флориде који сам, на моју велику срећу, имао могућност добро да упознам – закључује Никола Радин.

У припреми је друго издање романа „Дах делфина”, који ће Радин након сајма књига представити и читалачкој публици широм Србије, а ускоро би требало да буде штампан и на енглеском и немачком језику.

Александра Комненовић