Magična veza ljudi i delfina

Novi Sad – Na predstojećem sajmu knjiga u Beogradu biće promovisan roman prvenac Novosađanina Nikole Radina „Dah delfina”. To je priča o ljubavi između bolesne devojčice i delfina Klovna, saga o patnji i nadi, ali i magičnoj vezi između ljudi i delfina. I dok za većinu deluje imaginarno, njen autor svakodnevno živi takve priče. Naime, Nikola je na papir stavio sve ono što je doživeo radeći kao profesionalni terapeut koji se bavi takozvanom delfino-terapijom. I njegov život je jednako neobičan, kao i priča koja ga je inspirisala. Nikola Radin je po profesiji reditelj i fizioterapeut, sada i književnik, živi na relaciji Srbija, Austrija, Amerika, Brazil, pomaže bolesnoj deci gde god ima priliku. U razgovoru za „Politiku” priznaje da je teško reći šta je od svega toga njegova stvarna profesija.

– Ako pričamo o delfinskoj terapiji, onda su koreni verovatno u mojoj ljubavi prema deci sa specijalnim potrebama i delfinima. Sa decom ometenom u razvoju došao sam u kontakt još kao dete, jer je moja majka defektolog, a ljubav prema delfinima rodila se u ranoj mladosti pošto sam rođen i odrastao u Kotoru. Što se bavljenja fizikalnom i manuelnom terapijom tiče, to je proisteklo iz dugogodišnjeg bavljenja sportom. Pisanje i objavljivanje knjiga je jednostavno strast i potreba koju imam od rane mladosti, tako da ja prosto moram da se bavim onim što zaista neizmerno volim a to je književnost – priča autor romana „Dah delfina”.

Sa delfinskom terapijom se upoznao dok se bavio istraživanjem za dokumentarni film „O kišnom danu“, koji je režirao 2004, posvećenom deci za koju Nikola kaže da su „deca sa specijalnim talentima i posebnim darom da izraze ljubav prema drugima, i da zaslužuju ravnopravne šanse i mesto u društvu”. Presudnu ulogu u upoznavanju sa njima imala je njegova majka Mira Radin, koja je godinama bila na čelu Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Put ga je potom odveo u institut na Floridi, gde je počeo profesionalni rad na delfino-terapiji, jednoj vrsti zoo-terapije koja se već dvadesetak godina uspešno primenjuje u svetu. Od tada, sa delfinima se druži i radi sezonski, kada je ili na Floridi ili na institutu u Antaliji u Turskoj koji vodi njegov kolega i prijatelj magistar Norbert Trompiš.

– U delfinskoj terapiji radimo sa širokim spektrom oboljenja i oštećenja kod dece i mladih. Najčešće su to osobe koje pate od cerebralne paralize, Daunovog sindroma, autizma i raznih drugih cerebralnih oštećenja, kao i genetskih poremećaja.

S obzirom na to da rade sa pacijentima koji imaju teška oštećenja, potpuno izlečenje nije moguće, ali je kontakt sa delfinima blagotvoran za većinu njih. U samoj terapiji, delfini su neka vrsta asistenta, ali se često dešava da zamene uloge pa se, kako kaže Nikola, čini da oni delfinima asistiraju. Terapija traju dve nedelje, uz svakodnevni polučasovni boravak u bazenu sa delfinima. Posle boravka u vodi, decu preuzimaju terapeuti koji koriste njihova čula koja su delfini „razbudili”, i dalje sa njima rade individualno.

– Rezultati su individualni. To znači da je dosta teško predvideti kako će koje dete reagovati na terapiju. Iz ličnog i iz iskustva mojih kolega, kod ove grupe pacijenata i mali pomaci su ogromni koraci koji našim štićenicima i njihovim porodicama umnogome olakšaju i ulepšaju život.

Od delfina Joce kojeg je kao dečak upoznao u Bokokotorskom zalivu do humanog rada sa bolesnom decom, sve ono što je video i osetio godinama se baveći delfinima i divnim i ljubavi vrednim mališanima, ukoričio je u svoj roman prvenac.

– To nije priča o delfinskoj terapiji i našem stručnom radu. To je moje viđenje sveta, ljudi, mnogih naših strahova, mana i vrlina, sudbina i ukrštenih puteva. Delfin nazvan Klovn koji nas iz svog bazena u kome je zarobljen vodi kroz priču, za mene je personifikacija nekog boljeg čoveka ili onoga kakav bih ja želeo da čovek bude, ili kakav bih želeo da postanem – slobodan i kad sam zarobljen i sputan, neosvetoljubiv i kad sam povređen, saosećajan i kada naizgled moj lični problem izgleda najveći na svetu. Prijateljstvo delfina i bolesne devojčice je centralna tema, ali raznolikost likova oko bazena i oko delfinarijuma nas vode u jedan plavi svet južne Floride koji sam, na moju veliku sreću, imao mogućnost dobro da upoznam – zaključuje Nikola Radin.

U pripremi je drugo izdanje romana „Dah delfina”, koji će Radin nakon sajma knjiga predstaviti i čitalačkoj publici širom Srbije, a uskoro bi trebalo da bude štampan i na engleskom i nemačkom jeziku.

Aleksandra Komnenović