Турска неће да буде „најамник” Запада

Све очи света су упрте у досад мало познати град Кобане, на сиријско-турској граници, где се данима воде огорчене борбе између припадника џихадистичке групе Исламска држава и тамошњих Курда. У једном се сви слажу: џихадисте треба што пре зауставити, поготово што они сада напредају и ка Багдаду. Питање је само како.

У сенци крвавих обрачуна одвија се интензивна дипломатска активност међу савезницима. У центру пажње се нашла Турска, која би могла, као водећа војна сила у региону, да одигра кључну улогу у заустављању џихадиста, али она засад не показује спремност да покрене своје тенкове преко 900 километара дуге границе према Сирији.

Турска и САД су у сталним преговорима. Анкару је прошле седмице посетио генерал Џон Ален, координатор акција коалиционих савезника, а министри одбране и шефови дипломатија две земље су више пута били у (телефонским) контактима. Сада су на потезу војни стручњаци. Анкару ће ове седмице, како је најављено, посетити официри из Европске и Централне команде војске САД.

„У досадашњим разговорима постигнут је значајан напредак између две земље”, потврдио је амерички министар одбране Чак Хејгел, који није улазио у појединости, али је нагласио да је, поред удара на исламисте, стратешки циљ да се створи јединствена и јака влада у Багдаду, као и јака опозиција у Сирији.

У Вашингтону су потврдили да је Турска дозволила Америци и савезницима коришћење војних база на њеној територији за нападе на исламисте у Сирији и Ираку, као и за обуку „умерене сиријске опозиције”, пренели су истанбулски медији. Међутим, јуче су извори у кабинету турског премијера саопштили да Турска ипак није постигла договор са САД којим би Вашингтону одобрила коришћење турске ваздухопловне базе Инџирлик у борби против џихадиста.

Турска је са Вашингтоном постигла споразум о обуци сиријских побуњеника, рекли су исти извори новинарима, не прецизирајући ко ће обучавати побуњенике нити где, преноси Ројтерс.

САД имају у југоисточној Анадолији, 160 километара од Сирије, велику ваздухопловни базу Инџирлик која би могла да одигра значајну улогу у решавању кризе у региону.

У Анкари одбацују критике које се последњих дана чују на Западу да је „неактивна” у одбрани Курда у стратешки важном пограничном месту Кобане.

„Борба против исламиста треба да буде заједничка акција коалиционих савезника. Наши војници нису ничији најамници”, одговара на те критике потпредседник владе Јалчин Акдоган.

У Турској од почетка инсистирају да се криза у региону не може решити само борбом против џихадиста него и против других терористичких група, укључујући и Радничку партију Курдистана, која се у Анадолији бори за аутономију свог народа. То истовремено подразумева одлазак сиријског председника Башара ел Асада и Анкара се, у том циљу, залаже за наоружавање и обучавање сиријске опозиције која досад није била у стању да угрози режим у Дамаску.

У разговорима са савезницима, Анкара се залаже и за стварање зоне безбедности у пограничном подручју Сирије за смештај многобројних избеглица и за увођење забране летова за авионе сиријске армије.

Криза у Сирији индиректно се већ прелила преко сиријско-турске границе. Земљу је захватио талас протеста због неодлучности владе да притекне у помоћ Курдима који грчевито бране стратешки важно место Кобане. У сукобима припадника снага безбедности и демонстраната, углавном Курда, широм Турске страдало је 38 лица, међу којима је и неколико полицајаца. У вишедневним немирима је причињена огромна штета.

У владајућој Партији правде и развоја по хитном поступку припремају закон који ће полицији и правосуђу дати одрешене руке да се „обрачунају са вандалима”.

„Ми нећемо дозволити организовање побуне у тренутку када се земља суочава са осетљивим развојем у нашем суседству. Турска не би била држава уколико не би била у стању да контролише те малобројне силеџије. Они (демонстранти) могу да уништавају нашу имовину, али ће за то платити тешку цену”, запретио је председник Реџеп Тајип Ердоган.