Turska neće da bude „najamnik” Zapada

Sve oči sveta su uprte u dosad malo poznati grad Kobane, na sirijsko-turskoj granici, gde se danima vode ogorčene borbe između pripadnika džihadističke grupe Islamska država i tamošnjih Kurda. U jednom se svi slažu: džihadiste treba što pre zaustaviti, pogotovo što oni sada napredaju i ka Bagdadu. Pitanje je samo kako.

U senci krvavih obračuna odvija se intenzivna diplomatska aktivnost među saveznicima. U centru pažnje se našla Turska, koja bi mogla, kao vodeća vojna sila u regionu, da odigra ključnu ulogu u zaustavljanju džihadista, ali ona zasad ne pokazuje spremnost da pokrene svoje tenkove preko 900 kilometara duge granice prema Siriji.

Turska i SAD su u stalnim pregovorima. Ankaru je prošle sedmice posetio general Džon Alen, koordinator akcija koalicionih saveznika, a ministri odbrane i šefovi diplomatija dve zemlje su više puta bili u (telefonskim) kontaktima. Sada su na potezu vojni stručnjaci. Ankaru će ove sedmice, kako je najavljeno, posetiti oficiri iz Evropske i Centralne komande vojske SAD.

„U dosadašnjim razgovorima postignut je značajan napredak između dve zemlje”, potvrdio je američki ministar odbrane Čak Hejgel, koji nije ulazio u pojedinosti, ali je naglasio da je, pored udara na islamiste, strateški cilj da se stvori jedinstvena i jaka vlada u Bagdadu, kao i jaka opozicija u Siriji.

U Vašingtonu su potvrdili da je Turska dozvolila Americi i saveznicima korišćenje vojnih baza na njenoj teritoriji za napade na islamiste u Siriji i Iraku, kao i za obuku „umerene sirijske opozicije”, preneli su istanbulski mediji. Međutim, juče su izvori u kabinetu turskog premijera saopštili da Turska ipak nije postigla dogovor sa SAD kojim bi Vašingtonu odobrila korišćenje turske vazduhoplovne baze Indžirlik u borbi protiv džihadista.

Turska je sa Vašingtonom postigla sporazum o obuci sirijskih pobunjenika, rekli su isti izvori novinarima, ne precizirajući ko će obučavati pobunjenike niti gde, prenosi Rojters.

SAD imaju u jugoistočnoj Anadoliji, 160 kilometara od Sirije, veliku vazduhoplovni bazu Indžirlik koja bi mogla da odigra značajnu ulogu u rešavanju krize u regionu.

U Ankari odbacuju kritike koje se poslednjih dana čuju na Zapadu da je „neaktivna” u odbrani Kurda u strateški važnom pograničnom mestu Kobane.

„Borba protiv islamista treba da bude zajednička akcija koalicionih saveznika. Naši vojnici nisu ničiji najamnici”, odgovara na te kritike potpredsednik vlade Jalčin Akdogan.

U Turskoj od početka insistiraju da se kriza u regionu ne može rešiti samo borbom protiv džihadista nego i protiv drugih terorističkih grupa, uključujući i Radničku partiju Kurdistana, koja se u Anadoliji bori za autonomiju svog naroda. To istovremeno podrazumeva odlazak sirijskog predsednika Bašara el Asada i Ankara se, u tom cilju, zalaže za naoružavanje i obučavanje sirijske opozicije koja dosad nije bila u stanju da ugrozi režim u Damasku.

U razgovorima sa saveznicima, Ankara se zalaže i za stvaranje zone bezbednosti u pograničnom području Sirije za smeštaj mnogobrojnih izbeglica i za uvođenje zabrane letova za avione sirijske armije.

Kriza u Siriji indirektno se već prelila preko sirijsko-turske granice. Zemlju je zahvatio talas protesta zbog neodlučnosti vlade da pritekne u pomoć Kurdima koji grčevito brane strateški važno mesto Kobane. U sukobima pripadnika snaga bezbednosti i demonstranata, uglavnom Kurda, širom Turske stradalo je 38 lica, među kojima je i nekoliko policajaca. U višednevnim nemirima je pričinjena ogromna šteta.

U vladajućoj Partiji pravde i razvoja po hitnom postupku pripremaju zakon koji će policiji i pravosuđu dati odrešene ruke da se „obračunaju sa vandalima”.

„Mi nećemo dozvoliti organizovanje pobune u trenutku kada se zemlja suočava sa osetljivim razvojem u našem susedstvu. Turska ne bi bila država ukoliko ne bi bila u stanju da kontroliše te malobrojne siledžije. Oni (demonstranti) mogu da uništavaju našu imovinu, ali će za to platiti tešku cenu”, zapretio je predsednik Redžep Tajip Erdogan.