Пензионери су спасили биоскопе

Хајфа – Тренутно је у овдашњим биоскопима апсолутни филмски хит израелски филм „Мотивација нула”, победник Трибека фестивала. Ову црну комедију о девојци која своју војничку каријеру проводи у пустињској бази прикована за папире и спајалице, за нешто више од месец дана видело је више од пола милиона гледалаца. Реч је о дебитантском филму који као редитељ потписује млада жена – Тајла Лави. У последње две године једна од четрнаест редитељки чије филмове је подржао Израелски филмски фонд.

 У националној такмичарској селекцији 30. Хајфа филмског фестивала, од девет нових израелских филмова који баш овде имају светску премијеру два потписују жене, а чак три филмски дебитанти. Ово су само неки од примера како добро функционисање система, који је успоставио Израелски филмски фонд, даје добре резултате, о чему за „Политику” говори његов директор Катријел Шори.

– Генерални буџет за филм у Израелу увећан је за 13 процената у 2014. у односу на претходне године, али је најважније то што ће то важити и за наредних пет година. Овакав, увећани, буџет омогућава нам да инвестирамо сваке године у 12 до 14 филмова на различитим нивоима. Заједно са још једним фондом који постоји у Израелу произведемо годишње 18 до 20 филмова финансираних јавним новцем и још осам до девет филмова који настају приватним новцем или новцем породице аутора. Овако тренутно изгледа израелски филмски пејзаж.

Сцена из филма Мотивација нула

Како је уопште дошло до тога да се повећа буџет за филм када то ниједна влада баш не воли да чини добровољно?

Лобирањем! Али, не у министарству културе већ у министарству финансија, јер они су ти који држе буџетски новац. Отишли смо у министарство финансија и рекли: Погледајте резултате, 10 година ништа нисте увећавали, цене производње филма су у међувремену скочиле, време је за повећање филмског буџета. Није ишло лако, али били смо упорни и стрпљиви и на крају је уследило повећање.

Имали сте министру шта и да покажете, израелски филм је у последње време доживео прави бум.

Израелски филм остварује велики успех на биоскопским благајнама и верујем да ће до краја године бити продато више од милион и по карата за домаће филмове, што за земљу која има потенцијално око шест до шест и по милиона филмских гледалаца уопште није лоше. Наравно, урадили смо пуно тога на плану промоције бренда звани израелски филм. Тај бренд је сада доста снажан и вољен од стране гледалаца у земљи. Израелска публика се вратила израелском филму, који и даље привлачи и велику пажњу страних фондова.

Дакле, можете да кажете да сте задовољни?

Задовољни смо јер видимо да долазе таленти. Трећину фонда, око 35 процената, инвестирамо у редитеље дебитанте, јер верујемо да јавни новац и служи томе да ризикујемо и дајемо шансу. Ми не можемо да размишљамо као амерички студио и зато на овај начин предузимамо велике ризике и дајемо шансу младим редитељима, а на примеру дебитантског филма „Мотивација нула” који је при том режирала жена, показало се да се ризик и те како исплати и да су резултати импресивни.

Део новца од продатих улазница враћа се директно назад у Израелски филмски фонд?

Наравно. Форма наше партиципације у филму је инвестирање. Као сваки инвеститор, ми очекујемо да зарадимо, да повратимо уложено у одређеном проценту уколико је филм зарадио. И зарадили смо од филмова „Испунити празнину”, „Витлејем”, и од „Мотивације нула”.

Колики је то проценат у питању?

Ми смо одустали од политике повраћаја 50 посто од уложеног новца. На пример, ако треба да уложимо пола милиона евра, ја ћу вам дати пола милиона, али ћу повраћај новца калкулисати као да сам вам дао 250.000. Значи уместо једног евра, ви ћете ми вратити педесет центи. Тако смо одлучили јер ми нисмо машина за прављење пара већ фонд. Тај проценат зараде којег се ми одричемо иде продуценту како би снимио и наредни филм, па ћемо сви заједно имати велике користи. Могу да кажем да годишње остварујемо 15 до 18 процената повраћаја новца на оно што смо уложили и то је веома добро.

Ко контролише колико је заиста продато улазница, како се спречавају покушаји „заобилажења истине” када су резултати на благајнама у питању?

Нема „заобилажења истине” на израелским биоскопским благајнама. Све је компјутеризовано и повезано у некој врсти централног регистра. Тачно се зна колико је који филм зарадио на благајнама и колико ће се од тог новца вратити Филмском фонду.

Како сте успели да вратите гледаоце у биоскопе?

Пет година смо у израелском парламенту лобирали за специјални закон о попусту на биоскопске улазнице за старије становнике. И успели смо. Сада сваки старији становник Израела може са својом личном картом да оствари 50 посто попуста на биоскопску улазницу, било када, колико год пута, ког год дана у недељи. Старији грађани добијају попуст, али власници биоскопа и власници филмова нису на штети, јер им осталих 50 посто од цене улазнице компензује влада Израела.

Пензионери и старији грађани су спасли биоскопе?

На основу улазница за старије грађане које на себи имају специјални кодирани број, можемо закључити да Израел има око милион старих људи. Има их и више, али се милион њих вратило у биоскопе. Захваљујући овом закону који постоји свега две године, ми смо само прошле године тај број повећали за још 150.000 старијих гледалаца у биоскопима. Ти старији грађани, а некадашњи „беби-бумери”, рођени одмах после рата, сада су поново у биоскопима.