Кредитори не пуштају Грчку

Од нашег дописника

Атина – Грчка може да тежи изласку из такозваног меморандума са међународним кредиторима и да покуша да „стане на сопствене ноге”, али само уз одређену социјално-политичку стабилност, која је залог да се старе грешке неће поновити, суштина је поруке са састанка Еврогрупе у Луксембургу.

Грчком министру финансија Гикасу Хардувелису стављено је до знања да свака одлука Атине о „ослобађању од туторства” мора да буде поткрепљена разумним сагледавањем укупног стања које, сем привредних и буџетских показатеља, подразумева и социјално-политичку ситуацију, која ће осигурати стабилност државних финансија. Дакле, без великих социјалних немира, непрестаних претњи превременим изборима који би, како ствари сада стоје и уколико би власт преузела опозиција, могли радикално да измене однос према дужничким обавезама.

Председник Еврогрупе Герома Диселплума истакао је да је у овом тренутку размишљање о мерама које би помогле оживљавању привреде и побољшању инвестиционе климе, начинима за брзо спровођење структуралних реформи, које касне иако им рок трајања и кредитирања са стране ЕУ истиче крајем ове године, много важније од расправа о ослобађању Грчке од туторства.

По речима Диселплума, одустајање од досадашњег типа односа не значи и ослобађање од обавеза из меморандума и корекција у буџету. Први човек Еврогрупе сматра да је Атина у стању да сама сервисира свој дуг, да су резултати много бољи него што се очекивало, да је нација платила високу цену и да је Грчка у много чему премашила очекивања кредитора.

Грчка се, подсетимо, 2009. обратила за помоћ ЕУ и ММФ-у због немогућности отплате дуга и тада је, укључујући и 2012, добила два пакета кредита од 240 милијарди евра.

Грчки министар финансија је у Луксембургу добио савет да се убрзају реформе јер је приликом последње инспекције „тројка” међународних поверилаца отишла прилично незадовољна јер није било коначног договора о суштинским питањима реформи, од буџета за наредну годину до болног проблема отпуштања пет и по хиљада државних службеника. Такође, међународне инспекторе интересује како Атина намерава да се ослободи тренутног проблема од 75 милијарди евра ненаплативих кредита.

Тек крајем године када се буде видело да ли, каквим темпом и са каквим успехом Грчка испуњава услове да добије последњу траншу кредита, може се разговарати о наредним потезима. Утолико пре што, по речима Диселплума, ЕУ није добила од грчке владе званичан захтев за „излазак из програма кредитирања”.

„Мишљења смо да излазак из програма мора бити разуман, базиран на стабилном стању и прихватљив за све”, изјавио је шеф Еврогрупе и нагласио да је врло битно да се напредак који је остварен сачува, да и даље буде под контролом, за шта је неопходна и политичка стабилност и сагласност у земљи.

Међународни монетарни фонд, чијег „туторства” Атина тежи да се што пре ослободи, залаже се за задржавање програма повременог мониторинга све до завршетка програма кредитирања, који истиче 2016. А уколико Атина једнострано жели да се ослободи туторства ММФ-а, поставља се и питање враћања 16 милијарди евра, које би тада требало да на себе преузму европски партнери.

Грчка влада је сада суочена са оштром политичком конфронтацијом у друштву, сукобима са опозицијом, оптужбама да купује посланичке гласове, али и новим таласом штрајкова који су објавили запослени у јавном саобраћају. У оквиру свега тога предстоји јој обиман посао, много тежи од популистичких изјава како је „земља стала на ноге и од Нове године сама може даље”. Јер, док је у парламенту у току расправа о нацрту новог буџета, последње званичне статистике показују да 23,1 одсто нације живи на граници сиромаштва, а да је готово два и по милиона људи испод тог нивоа. Готово половина нације једва саставља крај са крајем и до 2020. не треба очекивати значајно побољшање. Влада је објавила програм помоћи за 700.000 најугроженијих.

Да се скрене пажња са социјалних проблема, добро је дошла ударна вест у свим новинама и на ТВ каналима да је, недуго после венчања, у Атину стигла новопечена супруга Џорџа Клунија. Амал Аламудин је у екипи адвоката који се баве повратком делова Партенона који су незаконитим путем однети из Грчке и до данас се налазе у Британском музеју. Госпођу Клуни сликају на сваком кораку, салећу је обожаваоци, прате највиши државни службеници, а трочлана екипа адвоката већ је била гост премијера Антониса Самараса.