Због еболе под надзором 28 особа

Што је претња еболе ближа Европи и Америци, расте забринутост, али и конфузија о томе да ли савремена западна медицина стварно има ефикасне процедуре да се супротстави до сада најсмртоноснијем налету ове грознице. Најновија жртва од последица еболе подлегла је у једној од најопремљенијих немачких болница у Лајпцигу. Лекари нису могли да помогну члану медицинске групе Уједињених нација, који се инфицирао у Либерији. У Америци се и даље нагађа како се заразила двадестшестогодишња медицинска сестра која је бринула о пацијенту оболелом од еболе из Либерије, хоспитализованом у презбетеријанској болници у Даласу, с обзиром на то да се за њу тврди да је све време носила одговарајућу заштитну опрему и придржавала се прописаним мерама заштите. Медији су пренели и да је оболелог поменута медицинска сестра видела само два пута, као и да се инфицирала тако што се почешала по образу, што наши инфектолози, специјалисти за заразне болести, одбацују као – глупост. Ипак, у чувеном америчком Центру за контролу заразних болести (ЦДЦ) у Атланти изражавају сумњу да су у случају инфицирања поменуте медицинске сестре поштоване све прописане процедуре, како тврде званичници болнице у Тексасу, и сматрају да је дошло до кршења прописаних протокола, што је довело до оболевања.

Многе земље попут Шпаније, Велике Британије, Чешке и других држава оформиле су посебне комитете и савете за праћење ситуације у вези са еболом, па је тако и наше Министарство здравља конституисало радну групу за праћење активности око ове грознице. Строга задужења у овој групи добили су стручњаци за поједине области: за надзор путника из афричких земаља у којима хара ебола, за одређивање мера и процедура које би се активирале у случају да се било где у Србији појави оболели од еболе, за дезинфекцију возила и простора…

По јучерашњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, под здравственим надзором у Србији се налази 28 особа.

– Нико међу њима нема никакве симптоме, али се ове особе, према нашем закону, стављају под здравствени надзор,јер долазе из четири афричке земље – Либерије, Нигерије, Гвинеје и Сијера Леонеа, које су сада због еболе у фокусу. Здравствени надзор им се одређује у максималном трајању од 21 дан. Они су у својој кући, са својом породицом и у обавези су да се у одређеном периоду јављају надлежним здравственим установама – објаснили су за „Политику” инспектори Сектора за инспекцијске послове Министарства здравља, из Одсека за здравствени надзор за гранично подручје Београд, који су даноноћно дежурни на београдском аеродрому.

Од 8. августа, када је и у Србији практично проблем еболе почео озбиљније да се разматра и да се пооштравају мере надзора, до јуче, инспектори су издали 99 решења за надзор особа које су допутовале из подручја угрожених еболом. Здравствени надзор је окончан код 71 особе.

Док се све чешће изражавају сумње да се ебола преноси само на до сада описани начин, преко контакта са телесним течностима заражених, инфектолози такве тврдње одбацују.

– Да се ебола преноси ваздухом, уместо 8.000 оболелих имали бисмо неколико милиона оболелих. Ебола се преноси путем крви, телесним течностима и интимним контактом. Капљичним путем може да се пренесе само у блиском контакту, значи особа која негује оболелог уколико се прописно не заштити – објашњава инфектолог и директор Инфективне клинике, професор др Мијомир Пелемиш за „Политику”.

Као председник Републичке комисије за заразне болести, др Пелемиш је објаснио и да су тачно дефинисане активности за дезинфекцију возила којима би се до Инфективне клинике превезао евентуално оболели од еболе, као и да је одређен начин на који се скида заштитна опрема са особа које су пацијента транспортовале.  

Амерички Центар за контролу болести сматра да су појединачни случајеви инфицирања неприхватљиви. У америчким медијима од јуче су све гласнији захтеви да се оболеле особе искључиво збрињавају у већим регионалним болницама које су боље опремљене. Ова ситуација натерала је чувени центар да разматра досадашњи приступ у заштити од еболе и надлежни се питају да ли су досадашње процедуре адекватне и које су мере деконтаминације неопходне.

„Када имате стварно тешко оболелог пацијента који је хоспитализован морате да знате да ће бити много контаката здравственог особља са крвљу оболелог, много чишћења после повраћања и дијареје, као и да свака болница мора да води рачуна о томе да ли се са хазардним материјалом поступа на исправан начин, као и то да ли се правилно поступа са оделима и другом опремом да би се спречило ширење болести”, једно је од упозорења које преносе амерички медији.

За особље у болницама најопасније су компликоване процедуре, као што су интубација и дијализа после отказивања бубрега. Највећа опасност вреба у медицинком отпаду, односно у уклањању хазардног материјала, јер свака телесна течност са рукавица или гуменог заштитног комбинезона потенцијално је опасна.

Наше здравствене власти одредиле су посебне службе за екологију, које имају апарате за уништавање медицинског материјала.

Занимљиво је да је у Великој Британији чак изведена обимна, осмочасовна вежба: симулацију су извели грађани који су се претварали да имају еболу, а здравствени радници су показивали поступање и збрињавање у различитим ситуацијама.