Све већа економска сарадња са Русијом

Србија и Руска Федерација имају потписане све споразуме битне за регулисање билатералних економских односа, истичу у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. Развоју дугорочне српско-руске сарадње доприноси Декларација о стратешком партнерству између Републике Србије и Руске Федерације, коју су председници Србије и Русије, Томислав Николић и Владимир Путин, потписали 24. маја 2013. у Сочију.Остаје да се види да ли ће међу очекиваним новим споразумима између Србије и Русије, чије је потписивање најављено за време Путиновог боравка у Београду, бити и нових економских споразума.

После недавно одржане седнице Међувладиног комитета две земље, министар иностраних послова Ивица Дачић, који је предводио нашу делегацију, рекао је да се, поред осталог, разговарало и о даљој либерализацији трговине, то јест проширењу списка производа за које није потребна царина да би се укључили живинско месо, шећер, цигарете, аутомобили...

Руски министар енергетике Александар Новак је изјавио да је било речи и о новим пројектима. Предвиђене су додатне инвестиције у „Нис” и реконструкција железница у Србији у вредности од милијарде долара. У приватизацији 502 наша предузећа жели да учествује 26 руских компанија. Нови пројекат је и стварање заједничког предузећа које би требало да производи радиофармацеутске препарате, то јест препарате нуклеарне фармације. Са српске стране учествоваће Институт за нуклеарне науке из Винче, а са руске стране „Росатом”. Недавно је био потписан споразум о намерама, а овом приликом је разрађена могућност да се у Србији производи опрема за наплатне рампе на аутопутевима.

Вредност извоза Србије у Русију од 2010. бележи просечан годишњи раст од 33 одсто, а у протеклих седам година је више него удвостручен.

У 2013. укупна робна размена је достигла безмалотри милијарде долара, што је 0,7 одсто више у односу на 2012.Извоз је премашиомилијарду долара, и за 22,6 одсто је већи у односу на претходну годину,а увоз 1,9 милијарди.

У међусобној робној размени сталан је дефицит на српској страни, превасходно због високог учешћа енергената у нашем увозу. Уколико се изузму енергенти, робна размена остале робе између Републике Србије и Руске Федерације уравнотежена је. У прошлој години, трговински дефицит је износио је 841,1 милион долара, док је покривеност увоза извозом достигла 55,79 одсто.

У првих осам месеци 2014. укупна робна размена износила је 2,26 милијарди долара, што је за 29,4 одсто више у односу на исти период претходне године. Србија је извезла за 670 милиона долара, што је мање за 0,5 одсто у односу на исти период претходне године. Наш осмомесечни увоз био је већи за 48,5 одсто, достигао је 1,58 милијарди долара.

Овај раст нашег увоза у Министарству трговине се објашњава повећаним увозом нафте – 582 милиона долара, раст од 98 процената, али и гаса – 477 милиона долара, раст од 42,6 процената. Из Казахстана је смањен увоз нафте управо за количину која се бележи као раст увоза из Руске Федерације.

Наш извоз пољопривредно-прехрамбених производа у првих осам месеци ове године вредео је 167,8 милиона долара, што је за 64,2 одсто више у односу на исти период прошле године. Највећи раст бележи извоз меса – извезено је за 37,7 милиона долара, док је у 2013. био занемарљив. Извоз млека и млечних производа од 18,7 милиона долара је већи за 38,9 одсто, а воћа и поврћа за 27,6 процената. Укупне инвестиције Руске Федерације (податак НБС – нето улагања у новцу) у Србији у периоду 2005–2014. износе 604,4 милиона евра, тако да је Русија по висини уложеног на осмом месту листе страних инвеститора. Највећа руска инвестиција у србији биће деоница гасовода Јужни ток, чија се вредност процењује на 1,5 милијарди евра.

Руска Федерација је у 2013. била трећи спољнотрговински партнер Србије, а четврта по вредностињеног извоза, са учешћем од 7,3 одсто у укупном извозу Републике Србије. У увозу је била на трећем месту са учешћем од 9,3 одсто.