Sve veća ekonomska saradnja sa Rusijom

Srbija i Ruska Federacija imaju potpisane sve sporazume bitne za regulisanje bilateralnih ekonomskih odnosa, ističu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Razvoju dugoročne srpsko-ruske saradnje doprinosi Deklaracija o strateškom partnerstvu između Republike Srbije i Ruske Federacije, koju su predsednici Srbije i Rusije, Tomislav Nikolić i Vladimir Putin, potpisali 24. maja 2013. u Sočiju.Ostaje da se vidi da li će među očekivanim novim sporazumima između Srbije i Rusije, čije je potpisivanje najavljeno za vreme Putinovog boravka u Beogradu, biti i novih ekonomskih sporazuma.

Posle nedavno održane sednice Međuvladinog komiteta dve zemlje, ministar inostranih poslova Ivica Dačić, koji je predvodio našu delegaciju, rekao je da se, pored ostalog, razgovaralo i o daljoj liberalizaciji trgovine, to jest proširenju spiska proizvoda za koje nije potrebna carina da bi se uključili živinsko meso, šećer, cigarete, automobili...

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je izjavio da je bilo reči i o novim projektima. Predviđene su dodatne investicije u „Nis” i rekonstrukcija železnica u Srbiji u vrednosti od milijarde dolara. U privatizaciji 502 naša preduzeća želi da učestvuje 26 ruskih kompanija. Novi projekat je i stvaranje zajedničkog preduzeća koje bi trebalo da proizvodi radiofarmaceutske preparate, to jest preparate nuklearne farmacije. Sa srpske strane učestvovaće Institut za nuklearne nauke iz Vinče, a sa ruske strane „Rosatom”. Nedavno je bio potpisan sporazum o namerama, a ovom prilikom je razrađena mogućnost da se u Srbiji proizvodi oprema za naplatne rampe na autoputevima.

Vrednost izvoza Srbije u Rusiju od 2010. beleži prosečan godišnji rast od 33 odsto, a u proteklih sedam godina je više nego udvostručen.

U 2013. ukupna robna razmena je dostigla bezmalotri milijarde dolara, što je 0,7 odsto više u odnosu na 2012.Izvoz je premašiomilijardu dolara, i za 22,6 odsto je veći u odnosu na prethodnu godinu,a uvoz 1,9 milijardi.

U međusobnoj robnoj razmeni stalan je deficit na srpskoj strani, prevashodno zbog visokog učešća energenata u našem uvozu. Ukoliko se izuzmu energenti, robna razmena ostale robe između Republike Srbije i Ruske Federacije uravnotežena je. U prošloj godini, trgovinski deficit je iznosio je 841,1 milion dolara, dok je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 55,79 odsto.

U prvih osam meseci 2014. ukupna robna razmena iznosila je 2,26 milijardi dolara, što je za 29,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Srbija je izvezla za 670 miliona dolara, što je manje za 0,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš osmomesečni uvoz bio je veći za 48,5 odsto, dostigao je 1,58 milijardi dolara.

Ovaj rast našeg uvoza u Ministarstvu trgovine se objašnjava povećanim uvozom nafte – 582 miliona dolara, rast od 98 procenata, ali i gasa – 477 miliona dolara, rast od 42,6 procenata. Iz Kazahstana je smanjen uvoz nafte upravo za količinu koja se beleži kao rast uvoza iz Ruske Federacije.

Naš izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u prvih osam meseci ove godine vredeo je 167,8 miliona dolara, što je za 64,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Najveći rast beleži izvoz mesa – izvezeno je za 37,7 miliona dolara, dok je u 2013. bio zanemarljiv. Izvoz mleka i mlečnih proizvoda od 18,7 miliona dolara je veći za 38,9 odsto, a voća i povrća za 27,6 procenata. Ukupne investicije Ruske Federacije (podatak NBS – neto ulaganja u novcu) u Srbiji u periodu 2005–2014. iznose 604,4 miliona evra, tako da je Rusija po visini uloženog na osmom mestu liste stranih investitora. Najveća ruska investicija u srbiji biće deonica gasovoda Južni tok, čija se vrednost procenjuje na 1,5 milijardi evra.

Ruska Federacija je u 2013. bila treći spoljnotrgovinski partner Srbije, a četvrta po vrednostinjenog izvoza, sa učešćem od 7,3 odsto u ukupnom izvozu Republike Srbije. U uvozu je bila na trećem mestu sa učešćem od 9,3 odsto.