Београд под западним рефлекторима

Амерички амбасадор Мајкл Кирби неће присуствовати данашњој војној паради, на којој је почасни гост председник Русије Владимир Путин. Како су „Политици” одговорили у амбасади САД, централној прослави 70-годишњице ослобођења Београда неће присуствовати ни амбасадор Кирби нити било ко други из америчког дипломатског представништва.

„Амбасада САД је примила позив Владе Србије да присуствује свечаним догађајима 16. и 19. октобра. Представници амбасаде САД неће присуствовати свечаности 16. октобра, али ће амбасадор Кирби бити присутан на свечаности поводом годишњице ослобађања Београда 19. октобра”, рекли су у америчкој амбасади на питање „Политике” хоће ли Мајкл Кирби доћи на војну параду.

Двадесет четири сата уочи почетка велике војне параде „Политика” није успела да сазна који ће све западни амбасадори присуствовати данашњој прослави. Министарство одбране Србије је, како сазнајемо, позвало представнике свих дипломатских представништава у Београду, али јуче још нису имали информацију ко ће од амбасадора доћи.

Како смо сазнали провером у неколико амбасада, немачки амбасадор Хајнц Вилхелм и војни аташе сигурно ће присуствовати паради, а у британској је само речено да ће „амбасада бити репрезентована”, што вероватно значи да ће доћи неко од службеника нижег ранга од амбасадора. Наше питање упућено представницима амбасаде Француске остало је без конкретног одговора, уз напомену да ће нова амбасадорка Кристин Моро то потврдити Министарству спољних послова Србије „ако одлучи да иде”.

Неки представници западних земаљанису, наиме, крили да нису одушевљени што ће на централној прослави ослобођења Београда почасни гост бити председник Путин, па је било за очекивати да ће и недоласком или дипломатским рангом оних који ће доћи данас изрећи став према томе.

У каквој се позицији Србија нашла, балансирајући између Истока и Запада и доказујући то и позивом Путину док се заклиње у европске интеграције, то јест Европску унију, која је руском председнику увела санкције, добро илуструје и наслов текста британске агенције Ројтерс – „Парадом за Путина Србија хода по танкој жици”. Путинова посета је, оцењује ова агенција, гест „пун симболике усред подела између Истока и Запада у стилу хладног рата поводом Украјине које су Србију, земљу која је политички дужник Русије, али своју економску будућност види у ЕУ, приморале на деликатно балансирање”.

Ројтерс наводи да Вашингтону „није пријатно што ће Путин и његов врховни војни заповедник присуствовати паради 4.500 српских војника док НАТО упозорава да руски војници и даље ратују на истоку Украјине”.

Светске агенције најавиле су посету руског председника Путина Србији, стављајући акценат на чињеницу да она пада у времеукрајинске кризе, пренео је Танјуг. Агенција Асошијетед прес наводи да Београддочекује Путина уз црвени тепих у тренутку док се док се Србија налази усред спора Москве и Запада око Украјине.

„Ова балканска држава све је више суочена са тешким избором: да ли да настави својим званично проглашеним путем ка чланству у ЕУ или да одустане од тог циља и учврсти везе са својим традиционалним словенским савезником Русијом”, пише АП.

Путин, чији су се односи са ЕУ погоршали због Украјине, и даље може да рачуна на топлу добродошлицу у Београду који је одбио да се придружи европским санкцијама Москви, наводи агенција Франс прес, уз оцену да је таква врста подршке „ретка у Европи”.

И док се западни дипломатски представници у Београду држе уздржано – само је Вилхелм јуче рекао Танјугу да очекује да ће руски председник Владимир Путин доћи у Београд „са поруком помирења” с обзиром на то да је повод његовог доласка ослобађање српске престонице у Другом светском рату – Руси не крију задовољство Путиновом посетом.

„Суђено је да посета буде успешна. Ништа не може спречити тај успех, само можда киша током параде”, рекао је амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин Танјугу.

У то да ће се Путинова посета Србији веома пажљиво пратити нема никакве сумње и највиши званичници Београда су у више наврата изјавили да су тога свесни. А нема ни сумње да је овим балансирањем између две „главне” стране света, које неко назива ходом по танкој жици, а неко седењем на две столице, што опет говори да је таква позиција на дуже стазе неодржива, Београд поново, бар за неко време, важна тачка на мапи света, или барем Европе. Не може се порећи да је главни град Србије постао пожељно одредиште за важне политичаре и државнике са разних страна света. После Путина, у децембру ће бити организован велики мултилатерални скуп државника из југоисточне Европе, у чијем средишту је – кинески премијер.

А уочи доласка Путина, ту је, у тродневној посети, амерички сенатор Кристофер Мерфи. Јуче су са њим разговарали и премијер Александар Вучић и председница парламента Маја Гојковић, као и чланови Одбора за спољне послове и чланови сталне делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини ОЕБС-а, и, наравно, са члановима Посланичке групе пријатељства са САД.

Циљ посете сенатора Мерфија, који је и председавајући Поткомитета за Европу Сената САД,јесте пружање подршке наставку евроатлантских интеграција, најавила је амбасада САД. Оно што је, према саопштењима са свих ових састанака, посебно значајно његовим домаћинима јесте то што је најавио састанак са америчким инвеститорима који су заинтересовани за инвестирање у Србију.

Ипак, колико на овој посети најмлађег америчког сенатора можемо да захвалимо доласку руског председника? Познаваоци прилика у дипломатским круговима тврде да Американци просто нису могли да допусте да Путинова посета прође без њиховог упадљивијег присуства. А посета једног сенатора је прилично упадљива, иако је реализована у оквиру његове турнеје по региону.

Управо то је и један од разлога, како истиче Јелена Милић, директорка београдског Центра за евроатлантске студије, што је немогуће рећи да он долази само због Путина. Како је било најављено да ће Мерфи разговарати и са различитим групама цивилног друштва, она је за „Политику” јуче потврдила да је била на том скупу, али је он био затвореног типа и о томе није могла да прича. Ипак, говорећи о разлозима његове посете, Јелена Милић каже да, имајући у виду теме разговора са српским званичницима (између осталог, могућност за даља улагања америчких инвеститора у Србију и забринутост за српску енергетску диверзификацију и ефикасност), не може да искључи да његова посета има барем индиректне везе са Путином.

„У ствари, пре бих рекла да је то повезано са појачаним руским интересовањем за Балкан и активностима на Балкану”, каже Јелена Милић, која је уверена да је Путинова „брзинска” посета Београду, с обзиром на време и концепт, „приређена од стране Руса и да смо ми били принуђени да прихватимо тај ’позив’”.