Мегдан адвоката и нотара

Адвокати у Србији већ готово пуних месец дана не раде. Са обуставом су почели 18. септембра захтевајући три ствари: измену Закона о јавном бележништву и пратећег сета закона, то јест да им се врати могућност да уговоре састављају а да их нотари потом оверавају, да се измене прописи из области пореске политике, са циљем да свако плати порез сразмерно добити коју остварује и смену министра правде. Пошто са Министарством правде нису постигли договор ни о једном захтеву, протест, како кажу, настављају до даљег.

Уколико се упореди ценовник услуга јавних бележника (које се сада наплаћују) и збир адвокатске тарифе и судске таксе за састављање и оверу документа (наплаћивало се до 1. септембра), услуге нотара, на први поглед, изгледају јефтиније. Приликом рачунице, међутим, не треба изгубити из вида неке чињенице. На пример, већина адвоката за састављање уговора није наплаћивала пун износ предвиђен адвокатском тарифом. Сада нотари сачињавају уговоре што не значи да странка неће ангажовати адвоката, нарочито ако је реч о компликованијим уговорима.

Речником обичног грађанина, ствари изгледају отприлике овако: сада сваки уговор о трговини некретнинама мора да има форму такозваног јавнобележничког записа. То значи да, без обзира на то што имате свог адвоката којем верујете и који ће вам саставити уговор, тај документ мора да провери јавни бележник. Платићете, значи, и једном и другом.

Веома важно, ако не и најважније питање када је реч о увођењу и раду нотара, јесте и зашто се држава одрекла великог дела прихода од судских такса који је директно ишао у, ионако осиромашени, државни буџет.

Миодраг Мајић, судија Апелационог суда, каже за „Политику” да су пре увођења нотара, њихове послове обављали судови и да су приходи од такса убираних по том основу чинили знатан део буџетског прилива.

– Зашто се држава у изузетно тешкој економској ситуацији, великог буџетског дефицита, одлучила да нотарима препусти готово целокупне приходе по овом основу? Чињеница да се нотарима наплаћује ПДВ, односно 20 процената од прихода, свакако не може да послужи као довољно оправдано образложење за предају преосталих 80 процената у њихове руке! Нотарима је пренет у надлежност део јавних овлашћења и право државе да убира таксе по том основу –објашњава судија Мајић.

Велики број људи, који је до сада имао контакт са бележницима, говори о успоравању процедуре, чекању, несналажењу, губљењу рокова...

– Питање је и да ли је правилно процењено колико је нотара потребно. У том смислу, треба што пре изабрати остале бележнике. Поред мањих гужви, ово ће довести и до, увек пожељне конкуренције у бранши, али ће отклонити макар један део приговора који се тиче начина избора постојећег кадра – наводи наш саговорник.

У Јавнобележничкој комори Србије (ЈБКС), међутим, имају другу рачуницу. Председник ЈБКС Миодраг Ђукановић тврди за „Политику” да су нотари професионалци који састављају и оверавају исправе и одговарају за њихову садржину и законитост, па стога није неопходно ангажовање адвоката за састављање уговора о промету непокретности који се сачињавају у форми јавнобележничког записа.

Он каже и да се приликом поређења цена судских такса са ценама услуга нотара обично превиђа неколико битних чињеница.

– Прва је да јавни бележници својим средствима организују рад канцеларија, да држава ту нема никакве трошкове а има приход који се састоји од наплате ПДВ-а, док се трошак рада судова и судских чиновника који су обављали оверу исправа, покривао новцем из буџета. Друга је, да за разлику од нотара, суд није био обавезан да процењује да ли је, рецимо у уговору о купопродаји непокретности била наведена реална, тржишна цена, па је било могуће да се прикаже умањена вредност и на тај начин смање таксе за оверу уговора, чиме се наносила штета држави. И на крају, важно је напоменути да је повећан степен правне сигурности приликом овере уговора код јавних бележника, захваљујући чињеници да су нотари обавезни да провере садржину уговора и да ли је све у складу са законом, а та провера, осим додатног времена, изискује и одређене трошкове – објашњава Миодраг Ђукановић, председник ЈБКС.