Одело прљаво од пљачке

Посао за Нобеловца: Баш је лепо када можете да некога наградите за „службу” у корист човечанства. Доделите човеку Нобелову награду за мир, потапшете га по рамену, похвалите а онда, иза његових леђа, наставите по старом.

Управо тако нешто се догодило овогодишњем добитнику Нобелове награде за мир, Индијцу Кајлашу Сатиратију који је престижно признање заслужио јер је велики борац за заштиту деце, чувар њихових права и заштитник од израбљивања најмлађих становника планете. После кратког тренутка славља на позорници је остала огољена реалност: груба, неумољива и бескрупулозана – попут оне у светској текстилној индустрији. Сектору у којем рад деце – против чега се бори овогодишњи Нобеловац из Индије – и даље цвета.

Готово истовремено када је у Ослу саопштено да је Кајлаш Сатирати добио овогодишње признање у Немачкој неславно је пропала иницијатива министра за развој Герда Милера – демохришћанина – да тамошња тектстилна индустрија добије хуманије „лице”. Министар Милер је, наиме, предложио да у Немачкој буде формиран такозвани „текстилни савез” који би утврдио минимум стандарда за браншу чиме би се онемогућило пљачкање радника у сиромашним државама где се производи одећа и исплаћују бедне наднице, елиминисао рад деце и спречило „прљање” природе.

Немачки удружење трговаца и текстилне индустрије начелно су подржали план министра Милера, изговорене су лепе речи о његовој идеји а онда је уследио хладан туш – све то је, кажу немачки трговци и текстилци – нереално. Кажу: „немогуће је потпуно контролисати пут текстила – од поља памука до пегле – и спречити грешке и пропусте”.

Закључак: ново одело и даље остаје прљаво од пљачке и робовског рада деце. А Нобеловцу Сатиратију не преостаје ништа друго него да настави своју битку. Пред њим је огроман посао: у интервјуу немачком недељнику „Цајт” Сатирати је изјавио да данас, широм света, ради 168 милиона деце које треба ослободити робовских стега.

Обећана земља затвара капије: Азиланти нису добродошли ни у један кутак планете. У Аустралији која важи за обећану земљу, управо је кренула велика кампања која би требало да заштити седми континент од непожељних  гостију понајвише из Азије и Африке.

На постеру одштампаном на 16 језика доминира парола „Нема пута” испод које је написано:  „Аустралија неће бити ваша домовина”. На плакату је и велика фотографија узбурканог мора које прети да „прогута” један н неугледни бродић.

Информативна кампања против азиланата које долазе бродићима преко сињег мора у потрази за обећаном земљом – кошта више од 15 милиона евра – део је широке акције аустралијске владе која покушава да се одупре све снажнијем таласу избеглица које траже нову домовину. Статистика каже да број азиланата расте из године у годину. Лане је, на пример, више од 26 хиљада људи затражило азил у Аустралији а од овог броја на седми континент је 18 хиљада стигло неким чамцем.

Постоји азилска „легенда” да се само треба докопати аустралијске територијалних вода или копна и сви проблеми су решени. То баш и није тако. У Аустралији је, додуше, проценат позитивно решених захтева за азил много већи него у европским државама али и они који срећно стигну неким бродићем и добију папире завршавају на Папуи Новој Гвинеји. Ова острвска држава, северни комшија Аустралије, једна је од најсиромашнијих земаља у пацифичком региону и управо у њој азиланти морају да остану.

Прошле године је, иначе, прича о азилантима била једна од важнијих тема у предизборној кампањи у Аустралији. Чула су се озбиљна обећања. Посматрано у том светлу инфокампања против азиланата само је први корак у озбиљно затварању државних капија пред нежељеним „гостима”.

Анбар нема ко да брани: У рату нове америчке коалиције и Исламске државе последњих дана углавном се говорило само о блискоисточном Стљинграду – граду Кобане на граници Сирије и Турске који курдски борци бране од џихадиста. Други фронтови остали су некако по страни па је готово непримећен остао апел власти велике ирачке провинције Анбар. Локалне власти упутиле су писмо влади у Багдаду у којој траже хитну интервенцију како џихадисти не би освојили целу провинцију.

Већ недељама борци Исламске државе (калифата) потискују владине трупе у Анбару и тренутно контролишу 80 одсто територије ове велике ирачке провинције. Цивили су у паници, беже од бруталних бораца Исламске државе и само прошлог викенда своје домове напустило је 180 хиљада људи.

Уколико освоје Анбар борци Исламске државе формираће јединствен простор са територијом у Сирији коју контролишу. И стижу до ирачке престонице Багдада који се налази на рубу провинције Анбар.

Апеле из Анбара нема ко да чује. Ирачка армија је немоћна а амерички државни секретар Џон Кери поручио је из Каира да Ирачани у Анбару сами треба да се одбране од џихадиста.