Импресионисти као тема у – вртићима

Не разликују се много словеначке школе од српских – плате наставника би могле да буду веће, тренутно се велика полемика води око скупих уџбеника којих има много... Оно по чему се разликују јесте то што упркос недостатку пара држава настоји да најмлађима приближи културу и уметност кроз редовне часове, али и ван школе. Наставницима у том послу помажу културне институције и уметници.

– На основу Националног програма за културу од 2006. године у словеначким вртићима и школама Министарство просвете и Министарство културе и Завод за образовање у сарадњи са образовним и културним институцијама и уметницима заједно спроводе различите националне пројекте. У последње две године сарађујемо и са Унеском и министарствима здравља и пољопривреде. Деца су одушевљена, активна, кажу да је настава овако занимљивија и креативнија, млади воле да иду у току наставе у библиотеке, музеје, галерије, позоришта и биоскопе – причају Наташа Буцик из Министарства културе и Нада Пожар Матијашич из Министарства за образовање, науку и спорт Словеније.

Срели смо их у галерији Артгет на форуму „Велика школа Љубише Рајића” који су организовали Културни центар Београда и Група за скандинавистику београдског Филолошког факултета, а у оквиру којег јавност може да се упозна са моделима успешних образовних пракси.

– Кроз културно-уметничку едукацију покушавамо да повећамо свест о значају културе и уметности у образовању, као и у друштву у целини. Желимо да ови садржаји буду доступни деци и младима, да уједно усавршавамо стручне кадрове у школама и подстичемо сарадњу између културних и образовних институција – кажу наше саговорнице.

Како то изгледа у пракси и шта је то што Србија можда може да преузме као модел? Рецимо, од прошле године у Словенији се организује Национална недеља културног наслеђа, у којој учествују скоро сви вртићи и школе. Сваке школске године ђаци имају три пута Дан културе као обавезан део школског наставног плана... Пример добре праксе је и град Љубљана, који у пројекту „Бобри” сваке године обезбеђује деци и ђацима из овог града да бесплатно посете биоскоп и погледају позоришну представу, а у пројекту „Љубљана чита” добијају на дар бесплатну књигу.

– Желимо и друге градове да стимулишемо да раде исто, а посебно се трудимо да, попут Финске, доведемо уметнике у вртиће и школе удаљене од већих градова, јер је превоз до једног културног догађаја врло скуп – објашњавају Наташа и Нада.

У националном пројекту „Растем с књигом” за ученике седмог основне и првог разреда средње школе учествују све јавне библиотеке и све основне и средње школе у Словенији. – Жеља нам је била – каже Наташа Буцик – да стимулишемо ђаке да више читају, да одлазе у библиотеке са својим наставницима матерњег језика, а уз то и сваки ђак добија на дар књигу словеначког аутора.

Други, још већи национални пројекат јесте „Културни базар”, када се у Цанкарјевом дому у Љубљани окупи више од хиљаду људи, буде и по 50 догађаја у једном дану, одржавају се трибине, изложбе, радионице, представља се око 300 културних институција. Ове културне садржаје посети и више од 2.000 деце и ученика...

На наш коментар да код нас наставници обично кажу да нису довољно плаћени ни за основне активности, а камоли за додатне, саговорнице одговарају да ни просветни радници у Словенији немају велике плате, да се све ове активности спроводе у оквиру редовне наставе и да су на крају и они одушевљени јер је и за њих награда када виде да су деца задовољна и да могу да постигну више.

– Могуће је и најмлађима у вртићу показати шта је то модерна уметност. Ако је начин примерен, деца ће без проблема учити о импресионистима. Али није све само у томе да се уметник доведе у школу или вртић, треба знати како се ради са децом, па смо зато у пројектима културно-уметничког образовања обучавали и уметнике – прича Нада Пожар Матијашич.

Посебна пажња у наредном периоду биће посвећена архитектури, одштампан је и приручник „Разиграна архитектура”, о којој је могуће учити кроз различите предмете. Школе се и ту довијају на различите начине – уз помоћ приручника који су сви вртићи и основне школе добили бесплатно, учитељи могу сами да припремају радионице или им помажу архитекти (понекад су то чак и родитељи ђака који су архитекти по занимању).