Сви амерички гафови о Србији

Мислим да је Путин из Србије отишао разочаран, оценио је амерички сенатор Крис Мерфи на крају турнеје по западном Балкану и тиме се сврстао у ред америчких званичника и дипломата који у последње време шокирају српску јавност изјавама са лако проверљивим, а опет нетачним подацима о Србији.

Мерфи је прошле седмице дошао у званичну посету Србији и то само дан пре доласка Владимира Путина у Београд на обележавање 70 година од ослобођења српске престонице. Према преовлађујућој оцени, сенатор из Конектиката бирао је тајминг да покаже да је Америка и даље веома заинтересована за овај регион и поред тога што на Балкану јача руски утицај, а Путин долази на војну параду у Београду. Међутим, Мерфијева изјава као да више показује незаинтересованост САД за Београд чим је могуће да он и други политичари и дипломате, па чак и Барак Обама, праве невероватне грешке када говоре о Србији.

Мерфи каже да је Путин веровао да ће у Београду потписати уговор о изградњи „Јужног тока”, али да је, пошто до тога није дошло, српску престоницу напустио разочаран. Оно што сенатор не зна или је заборавио јесте да је Београд потписао већ два споразума са Москвом о изградњи поменутог гасовода. Осим тога, Путин је због боравка у Београду четири сата каснио на састанак са Ангелом Меркел у Милану, па је мало вероватно да би, тако разочаран, оставио немачку канцеларку да га сатима чека.

Међутим, то је тек последња изјава због које бисмо могли да поверујемо да је Београд сасвим испао из фокуса Вашингтона, па сарадници и писци говора америчких званичника више не проверавају основне податке о Србији пре него што шефове пусте пред новинаре.

Амерички амбасадор Мајкл Кирби је пред долазак Путина поставио питање зашто у Србију долази само руски председник када су у ослобођењу Београда учествовали и становници других република бившег СССР-а. Кирби је тада казао да је Београд ослобађала и Трећа украјинска армија и да је због тога у Београд можда требало позвати представнике Украјине. Његово питање изненадило је историчаре, који су појаснили да није постојала никаква Трећа украјинска армија.

„Није било ни прве, ни друге ни треће украјинске армије. За време Другог светског рата, Русија је свој фронт према Немцима називала по географским појмовима, па су тако, крајем пролећа 1944, имали Лењинградски, два Прибалтичка, Западни, Белоруски и четири украјинска фронта”, објаснио је тада за „Политику” војни историчар Миле Бјелајац.

Он је додао да су 70 одсто армијског састава на Трећем украјинском фронту чинили Руси, као и да су Толбухин, Бирјузови Жданов били Руси.

Током лета, амбасадор је казао да никада од српских званичника није чуо да поштују територијални интегритет Украјине са Кримом. Кирбију је промакло да је премијер Александар Вучић у више наврата изјављивао управо то: да Београд поштује интегритет Украјине са Кримом. Амбасада се касније извинила и признала грешку.

Чињеница је, писало је у саопштењу америчке амбасаде, „да су и премијер Александар Вучић и први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић у својим изјавама подржали територијални интегритет свих земаља чланица УН, потврђујући посебно подршку Србије територијалном интегритету Украјине, укључујући Крим”.

Кирбијеве изјаве многи не виде као грешке, већ као вид притиска на Београд да Русији уведе санкције због кризе и рата у Украјини, што српска влада одбија да учини и поред тога што то од ње очекује и Европска унија, којој Србија жели да се прикључи. Брисел и Вашингтон сматрају да Србија као будућа чланица треба да се придружи европском кажњавању и изолацији Москве. Руска анексија Крима, после референдума на којем се тамошње становништво изјаснило за припајање Русији, наишла је на осуду САД, иако је Америка подржала отцепљење Косова од Србије. Председник САД Барак Обама у марту је у Бриселу направио кардиналну грешку када је, говорећи о томе да Крим и Косово не могу да се пореде, казао да се Косово одвојило после референдума. Обама је тако измислио референдум на Косову, а његови помоћници су га чак пустили да прочита говор у којем је истакао да је овај израз народне воље није организован „мимо оквира међународног права” и да је „брижљиво припреман у сарадњи са Уједињеним нацијама и суседима Косова”.