Грађани Србије највише траже азил у ЕУ
Специјално за „Политику”
Париз – Србија је на врху земаља по броју захтева за азил у земљама Европске уније, показују најновије статистике. Извештај Евростата, задуженог за званичне статистике ЕУ, сведочи о поразној ситуацији – Србија је прва европска земља по броју захтева за азил у ЕУ, после Сирије, Еритреје, Авганистана и Пакистана.
Главна дестинација за грађане Србије који траже спас у ЕУ јесте Немачка. Грађани Србије су други по реду подносиоци захтева за азил у најснажнијој европској економији, одмах иза Сиријаца, а испред грађана Албаније и Авганистана.
У Немачкој је иначе забележен највећи пораст захтева за азил у другом кварталу 2014– више од 10.000 нових случајева – у поређењу са истим периодом прошле године. Ова тенденција није заобишла ни друге земље ЕУ.
Број захтева за азил у 28 држава чланица ЕУ попео се на 122.000 у овом периоду, што је за 22.000 више него претходне године. Осим Немачке, земље са највећим бројем захтева за азил су Шведска и Италија, на чије обале свакодневно стижу бродови са стотинама избеглица из Сирије и Африке. Од априла до јуна један од шест подносилаца захтева за азил уЕУ био је из Сирије. Али док је Сиријцима у 90 одсто случајева признат статус избеглица, захтеви српских држављана, као, уосталом, и албанских и македонских, готово редовно су одбијени.
Избеглички статус је одобрен у свега два одсто од 3.675 захтева које суподнели српски држављани у другом кварталу 2014, док је једном проценту додељен статус азиланата из хуманитарних разлога.
Са Косова, које се у овој статистици третира одвојено од Србије (уз фусноту о Резолуцији 1244), азил је одобрен у шест одсто случајева (2.680 захтева). Раније статистике показују да је између 2009. и 2013. више од 66.000 становника Косова напустило регион. Главне дестинације су им биле Француска и Немачка, а одмах потом Белгија. Евростат је забележио пораст одласка са Косова од почетка 2013.
Међу азилантима са Балкана је велики број Рома који беже од дискриминације и бедних услова живота.
Захтеви за азил балканских држављана су најчешће одбијени јер се тумаче као начин да се избегну строги имиграциони закони који важеза легалне имигранте.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


