Њ. К. В. Џегер

Одолевао сам одласку на концерт све до тренутка док авион није надлетео мој дом, у велику суботу српског рокенрола, негде око поднева. Авион је вукао велики плакат. На небу је писало "The Rolling Stones " и ја сам  био коначно окупиран. Ваздушни напад је успео. Али, нисам жалио што сам потписао капитулацију на благајни Билет сервиса. Ипак, Трг Републике је много ближе од Куманова.

Недељама сам покушавао да будем доследан: те, они су патетична симулација бунтовништва, те вреде ли ишта декадентне декице од неколико милијарди фунти нето, од којих онај најстрашнији, у слободно време, ушмркава пепео свог ћалета, вере се по дрвету и јури плавуше. И, коначно, зашто смо им баш ми последња станица, јер ваљда нема ћошка где нису завирили пре него што су извршили инвазију на Србију са дунавске стране.

Али, време је истицало и знао сам да ћу, ако не чујем "Satisfaction" на увце, на Ушћу – тамо где сам научио да играм фудбал, пијуцкам на првим сплавовима и – хајде да се баш не интимизирамо – жалити за цео живот. Зар пропустити прилику и не видети диносаурусе које не може да уништи ни глобално отопљавање?

Београдски концерт "Стонса" је заиста био далеко више од "великог праска" и спектакла свих спектакала. Била је то рокенрол литургија о протеклих 40 година вредности западног света, изведена у времеплову који су конструисали управо светитељи "Стонси", пловећи од бунтовних шездесетих, када су живели на сексу, дрогама, скандалима и непатвореном бунтовништву, до корпорацијске епохе када су постали чланови борда директора мултинационалне компаније за извођење забавног програма. Али, каквог!

Њихова путујућа бина је заправо светлећи прекоокеански брод, који се насукао на Ушћу. Чак је и Гиле из "Електричног оргазма" добио вртоглавицу када се попео на њену палубу и затражио падобран да се безбедно спусти на копно.

Требало је видети шефа трилатерале светског рока, познатијег као Мик Џегер, који је у животној доби у којој његови овдашњи вршњаци или чекају на списковима за отпремнине или посећују скенере и магнетне резонанце, како тачно два часа ужива у свом послу.

Да је десетобојац светског музичког бизниса којим случајем истресао све џепове срећника који су газили траву Ушћа, заједно са ВИП ложом, добио би мање кеша него што плаћа месечно за алиментације и ванбрачну дечицу, али то га није спречило да суботње вечери пева промуклим гласом, који је изменио модерну историју, само за вас. Зато је требало видети "Стонсе" и човека од 64 лета коме је свеједно да ли увија куковима пред Елизабетом Другом или шипарицом из Крњаче. То су капитализам и демократија, бато.

Након што је усавршио почетни курс српског у Будви и научио га брже него Александар Други за цео живот, сер Мик се кандидовао да, и без референдума, постане – Њ. К. В. Мик Џегер. А ванвременски Кит Ричардс, кулер Рони Вуд и Чарли Вотс, који са истим изразом лица живи већ шест деценија и кусур, постаће велики кнезови.

Али, чак и ако одбије престо, можда ће Џегер ипак заиграти за Србију. Мока Славнић је, верујте, довољно откачен да га и званично уврсти на списак кошаркашке репрезентације.