Двадесет нових наслова у „Арки”

Издавачко предузеће „Арка” познато по томе што објављује само пробране наслове и што је један од ретких издавача који готово посвећенички објављује поезију домаћих и страних аутора, на овогодишњи сајам излази са више од двадесет нових наслова.

Објављивањем изабраних и нових песама „Срце океана” Драгана Јовановића Данилова, уз пет претходних у овој години („Зимски извештај” Јована Зивлака, „Звездано поље” Живорада Недељковића, „Неко ми узе реч” Ненада Грујичића, „Las vilajet” Мирослава Лукића – Белатукадруза и „Велико уво” Зорана Хр. Радисављевића), „Арка” је заокружила прво коло своје јединствене библиотеке „Логос – Српски венац” од двадесет песничких избора на српском и македонском језику. Све изборе је сачинио и на македонски превео песник и академик Ристо Василевски.

У престижној библиотеци са именом самог издавача, „Арка” објављује роман „Тајни ферман” француске списатељице Стефани Сенар, који је изазвао велику пажњу не само француске књижевне јавности него и средина у којима

је преведен и објављен. Поговор за „Аркино” издање написао је академик Предраг Матвејевић, који, питајући се да ли је Стефани Сенар нова Франсоа Саган, каже: „У нашој европској литератури, све више заједничкој, ово дело пружа много више од обичног изненађења: извесну наду.” Високим оценама које су изрекли познати француски филозофи, есејисти и књижевни критичари – Александра Лењел Лавстин, Силви Женевоа, Жил Костас, Жан Ив Суси, Пјер Астијер, придружили су се и познати писци и критичари са наших простора: Видосав Стевановић, Јасна Шамић, Гоце Смилевски и Венко Андоновски, који пише: „Стефани Сенар је написала сјајан постмодернистички роман... са визијом, интригом, потрагом, са централним симболом, интелектуалним односима, културним конфронтацијама. ’Тајни ферман’ је зрело књижевно дело с највишим и најестетскијим уметничким вредностима.”

У овој библиотеци објављене су и изабране и нове песме „Расточено време”, наше истакнуте песникиње Милене Вукоје Стаменковић, која годинама живи у Швајцарској (избор сачинила Љиљана Стејић, а поговор написао Ристо Василевски) и нови роман „Невидљиви зид” Александра М. Алексића.

 У библиотеци „Логос – Светови”, објављен је тројезични песнички избор (на руском, српском и бугарском) „Черта/Црта/Черта” руске песникиње Наталије Јелизарове (на српски превела Вера Хорват, а на бугарски Валентина Радинска), а у библиотеци „Врт” прва песничка књига „Предиван сан” Тање Ремић-Стојановић.

Посебну пажњу посетилаца Сајма свакако ће изазвати књига социолошко-антрополошких есеја „Библијски одзиви” Љупке Христове-Башевске. У препоруци за књигу, позната проф. др Вера Георгијева пише: „Ови есеји крећу се од изванредног критичко-креативног преиспитивања одређених библијских ставова чији ехо још увек одзвања у просторима са хришћанском традицијом, до оштре иманентне критике црквене праксе. Њена ерудиција, приступ легитимним методама неколико научних дисциплина, мисаона консеквентност и бриљантни стил језичког изражавања, омогућили су Христовој-Башевској да оствари и остави лични аутономни печат на свакој страници ове књиге.”

Очекује се да се током трајања Сајма, у преводу Љиљане Стејић, појави и чувени роман „Судбине са Ал Асхара” познатог македонског писца и угледног југословенског и македонског дипломате Трајана Петровског, који на најбољи начин актуелизује најновија збивања која не потресају само Блиски и Далеки исток, него и наш Балкан, и свет у целини. З. Р.

Награђени Сенар и Зивлак

Награде издавачког предузећа „Арка” из Смедерева за најбољу књигу домаћег и страног писца у 2014. години, добили су истакнута француска списатељица Стефани Сенар за роман „Тајни ферман” и Јован Зивлак за књигу изабраних и нових песама „Зимски извештај”. Жири је радио у саставу: академик Елка Њаголова (председник), академик Санде Стојчевски, академик Думитру М. Јон и Мићо Цвијетић.

Роман „Тајни ферман” је прича о потрази за својим коренима, која у себи укључује и потрагу за извесним тајним ферманом за који су заинтересоване и неке стране тајне службе, што јој даје и извесни криминалистички и авантуристички тон, али без икаквих баналности својствених авантуристичким романима.

Јован Зивлак (1947), несумњиво је један од најзначајнијих савремених српских песника. Његова поезија избија из метафизичких спознаја, из дубоких извора постојања, али је стално упућена на садашњост, у којој се просејавају судбине из реалног света.