Колико штедимо на платама функционера

Смањење плата од десет одсто важиће за све запослене у државној управи. Без изузетака. Како се наводи у члану два Закона о привременом уређењу основица за обрачун и исплату плата, смањење ће важити за директне и индиректне кориснике буџета, организације обавезног социјалног осигурања, локалну самоуправу, предузећа где држава има већинско власништво, државне агенције, али и оне који раде у Народној банци Србије.

– Изузетака од мера фискалне консолидације не би требало да буде – рекао је и министар финансија Душан Вујовић наводећи како разуме све оне који штрајкују због умањења плата у јавном сектору и пензија.

Говорећи о актуелном штрајку просветара, Вујовић је истакао како разуме да је њима тешко, али ако се изузму категорије које примају између 40.000 и 60.000 динара не бисмо имали на чему да уштедимо.

Основица за обрачун зарада, по закону је, иначе смањена са 19.000 на 17.100 динара што је тачно 10 одсто. Уз све то ово смањење важиће и за сва друга стална примања и накнаде. Око 110.000 запослених чија плата је нижа од 25.000 динара неће изгубити ни динар од своје зараде. Такође, закон гарантује и то, они који зарађују од 25.001 па до 27.000 динара, после смањења неће моћи да падну испод гарантованог прага од 25.000 динара. 

Како се наводи у образложењу овог прописа стање у јавним финансијама приближило се неодрживој путањи, а дефицит опште државе је већ неколико година један од највећих у Европи достижући критичан ниво. Финансирање минуса у каси је скупо и проблематично и представља велики терет за привреду постајући једна је од највећих препрека економском расту, сматра предлагач закона. Смањивање дефицита и враћање висине јавног дуга на одржив ниво представља приоритет државе.

Плате запослених, после пензија, представљају убедљиво највећи издатак у расходима и издацима опште државе где учествују са око 13 одсто. У наредном трогодишњем периоду предвиђен је висок ниво фискалног прилагођавања, односно смањења минуса у каси и неопходно је да се највећи део уштеда нађе на ове две расходне категорије, али тако да се што мање оптерете најугроженије групе становништва и да се спречи драстичан пад животног стандарда.

Предложени закон, наводи се у образложењу, штити основне принципе начела социјалне правде, јер се не односи на оне чија су примања мања од 25.000 динара. Тиме их законодавац сврстава у категорију оних који не могу солидарно да дају допринос, јер су и сами овом кризом егзистенцијално угрожени.

И примања државних функционера, укључујући и представнике независних институција, такође ће бити умањена за 10 одсто. Она су током 2014. године већ била нижа за износ солидарног пореза. Ступањем на снагу овог закона солидарни порез се укида. 

Пензије које ће бити исплаћене у два наврата током новембра, према садашњим тумачењима, неће бити опорезоване, јер је реч о чеку који се односи на октобар.