Јачи од државе

„Свака част адвокатима. Још једном су победили државу.”

Ову реченицу написао сам на овом истом месту пре више од четири године (Кеш, колица, ораница). Тада је држава хтела да им финансије из сфере паушалног преведе у фискалне токове, али су штрајковали три дана и тако избегли фискалне касе које би „нарушиле поверење у адвокатску професију што је противно интересима клијената”.

Ове јесени адвокати су се поново дигли на устанак. Обуставили рад, паралисали правосуђе, љути што им се повећава порез, онај паушални, одокативни, какав плаћају и обућари и сајџије. На сву ту њихову муку појавише се некакви нотари који ће за годину дана постати најбогатији чиновници у земљи. Србија је последња држава у Европи која уводи бележнике који, ето, нашим адвокатима отимају хлеб из руку.

Мобилисали су чланство, протестовали, свакодневно обавештавали јавност да су им услуге јефтиније од нотарских а нови паушални харач такав да ће преживети само они најбогатији.

С друге стране испрсио се перспективни министар који је мислио да ће адвокатски отпор сломити за недељу, две, тврдећи да су услуге нотара повољније за грађане. Адвокати су контрирали причом о њиховим багателним тарифама.

На крају, изгледа да је министар капитулирао. Пристао је да мења законе како би удовољио адвокатима. А они, ваљда желећи да га још више понизе, нису одмах прихватили понуду него ће „заузети став у понедељак”.

Тако су адвокати још једном надмудрили државу, или што неко рече, сад имају своју државу.

Кад ме пре неки дан комшија питао која је разлика између адвоката и нотара, одговорио сам му да ови други издају фискалне рачуне и не примају девизе.

Баш ме брига ко ће више пара да заради ако поштено ради и поштено плаћа порез. Да ли Србија може постати правна држава ако не важе иста правила за све? Можда су у праву, можда им је разрезан висок порез, али пословање адвоката мора бити јавно. Да плаћају порез као пекари не би могли да се буне. Они за сваку кифлу и земичку плате порез а адвокати њихове клијенте порезницима нису обавезни да покажу.

У свету успешни плаћају више, тачније онолико колики им је промет. Врло једноставно, за све осим за Србију.

У време кад сам писао претходни текст о адвокатима у Новом Саду је ухапшен њихов колега који је осумњичен да је испрао десетине милиона евра кокаинског кеша у војвођанским ораницама, хотелима и комбинатима. Тај случај показао је да у закону постоји рупетина која омогућава да се прљави послови обављају преко поверљивих адвоката. И шта се после десило? Ништа.

Услуге и даље наплаћују углавном соларно, кеш а могу и девизе, зависи од клијента, а порез плаћају одокативно.

Што би рек’о наш премијер нико није јачи од државе, наравно осим адвоката. Њима све похвале, за дивљење је како се успешно боре за себе, своју професију и новчаник.

А држава? Стално губи, али нема везе, лако ће она, ионако почива на нашој грбачи.