Политичка употреба паљења пекара

Војвођански борци за људска права изразито су критични према власти и полицији кад је реч о нападима на имовину Албанаца и Горанаца у Војводини. Прво је Коалиција невладиних организација Грађанска Војводина прошлог петка оценила да је насиље било „директна последица неодговорних, запаљивих и националистичких изјава београдских политичара”, не наводећи на које изјаве алудирају. Затим је Анико Мушкињо Хајнрих, заштитница права грађана Војводине, критиковала што „као да је свима лакнуло” кад су чули да су нападачи углавном малолетне особе и замерила МУП-у што није дао ближу информацију о томе „да ли ти починиоци похађају неку школу, из каквог социјалног миљеа долазе”. Ускоро је на сајту Аутономија-инфо објављен текст у којем је паљење пекара повезано са „кристалном ноћи” (алузија на 9. новембар 1938. и почетак холокауста).

Затим је Александар Попов, директор Центра за регионализам, такође устврдио да су „неки политичари из власти такође допринели ширењу инцидената”, што је поткрепио уверењем да су напади „наређени” како би се наводно повратило достојанство одузето инцидентом на утакмици између Србије и Албаније. Попов ову тврдњу на Радио-телевизији Војводине поткрепљује следећим „доказом”: „То је показала и чињеница да је дивљање трајало три дана, а да готово нико ништа није предузимао.”

И заштитница и директор Центра за регионализам се слажу да је „иза свега постојала организација”. Мушкињо Хајнрих је за „Политику” од четвртка изјавила да су постојали организатори или иницијатори напада и да је вероватно неко желео да остави утисак да међунационални односи у Војводини нису у довољној мери квалитетни, да припадници мањина нису довољно заштићени, као и да Војводина није способна да их штити. Упитана за доказе, заштитница је за наш лист јуче рекла да она нема доказе за тврдње да је напад на албанске пекаре био организован, већ да то каже „на основу интуиције”. Додала је и да јој је „чудно” то што се не зна ништа о починиоцима, да ли иду у школу или су незапослени, као и из којих друштвених структура долазе”.

Слично резонује и Александар Попов, који се позива на изјаву заштитнице, уз опаску да државни органи нису два дана реаговали на нападе, већ да су тек трећег дана кренули у акцију. Он мисли да иза свега стоје екстремистичке групе које су забрањене одлуком Уставног суда, па је у том смислу поменуо организацију Образ, за коју тврди да има податке да и даље делује, али је признао да не располаже никаквим доказима. Понавља се, вели, исти сценарио из 2004. и 2008, када су запаљене Бајракли-џамија и амбасаде у Београду. Попов је на Телевизији Војводина тврдио и да су они који су ухапшени због разбијања пекара окривљени за уништавање имовине а не за ширење националне и верске мржње.

У таласу насиља који се десио после инцидената на утакмици Србија–Албанија прошлог уторка нападнут је 21 објекат. У 2011. години је било 19 таквих напада, у 2012. је било 13, док је у 2013. забележено свега осам таквих напада.

МУП је сваки од последњих напада расветлио, а супротно тврдњама Попова, тужилаштво је већину тих догађаја окарактерисало као изазивање националне, верске и расне мржње, иако је било примедаба да ће се малолетници пустити на слободу са прекршајним пријавама. У само једном случају је тужилаштво упутило власника нападнутог објекта на приватну тужбу.

Ни МУП не искључује могућност да је неко намерно усмерио нападаче на албанске пекаре, али одбацују и саму помисао да иза свега стоји држава. У полицији кажу и да јесте помало чудно што су починиоци приближно истог доба и да ће се проверити да ли је неко намерно бирао особе истог или приближног узраста.

Поповљеву тврдњу да полиција није два дана реаговала одбацују саговорници из МУП-а. Они истичу да су полицајци имали наређење да заштите све објекте чији су власници Албанци, Горанци и Турци, али да полиција није успела све да их заштити због великог броја таквих радњи и мањка људи који генерално има МУП, не само у Војводини, већ на територији читаве Србије. За проблем новосадског пекара Бајрама Темаја који је затражио заштиту МУП-а, а објекат му је ипак уништен, у полицији тврде да није било намере да се он остави незаштићен. Тврди се да је Темај поднео захтев за обезбеђење на писарници свега 15 минута пре истека радног времена, а да је папир због тога стигао у надлежну полицијску станицу тек ујутру. Објашњавају да би му обезбеђење било додељено да је директно ишао у станицу и затражио заштиту.