Politička upotreba paljenja pekara

Vojvođanski borci za ljudska prava izrazito su kritični prema vlasti i policiji kad je reč o napadima na imovinu Albanaca i Goranaca u Vojvodini. Prvo je Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina prošlog petka ocenila da je nasilje bilo „direktna posledica neodgovornih, zapaljivih i nacionalističkih izjava beogradskih političara”, ne navodeći na koje izjave aludiraju. Zatim je Aniko Muškinjo Hajnrih, zaštitnica prava građana Vojvodine, kritikovala što „kao da je svima laknulo” kad su čuli da su napadači uglavnom maloletne osobe i zamerila MUP-u što nije dao bližu informaciju o tome „da li ti počinioci pohađaju neku školu, iz kakvog socijalnog miljea dolaze”. Uskoro je na sajtu Autonomija-info objavljen tekst u kojem je paljenje pekara povezano sa „kristalnom noći” (aluzija na 9. novembar 1938. i početak holokausta).

Zatim je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, takođe ustvrdio da su „neki političari iz vlasti takođe doprineli širenju incidenata”, što je potkrepio uverenjem da su napadi „naređeni” kako bi se navodno povratilo dostojanstvo oduzeto incidentom na utakmici između Srbije i Albanije. Popov ovu tvrdnju na Radio-televiziji Vojvodine potkrepljuje sledećim „dokazom”: „To je pokazala i činjenica da je divljanje trajalo tri dana, a da gotovo niko ništa nije preduzimao.”

I zaštitnica i direktor Centra za regionalizam se slažu da je „iza svega postojala organizacija”. Muškinjo Hajnrih je za „Politiku” od četvrtka izjavila da su postojali organizatori ili inicijatori napada i da je verovatno neko želeo da ostavi utisak da međunacionalni odnosi u Vojvodini nisu u dovoljnoj meri kvalitetni, da pripadnici manjina nisu dovoljno zaštićeni, kao i da Vojvodina nije sposobna da ih štiti. Upitana za dokaze, zaštitnica je za naš list juče rekla da ona nema dokaze za tvrdnje da je napad na albanske pekare bio organizovan, već da to kaže „na osnovu intuicije”. Dodala je i da joj je „čudno” to što se ne zna ništa o počiniocima, da li idu u školu ili su nezaposleni, kao i iz kojih društvenih struktura dolaze”.

Slično rezonuje i Aleksandar Popov, koji se poziva na izjavu zaštitnice, uz opasku da državni organi nisu dva dana reagovali na napade, već da su tek trećeg dana krenuli u akciju. On misli da iza svega stoje ekstremističke grupe koje su zabranjene odlukom Ustavnog suda, pa je u tom smislu pomenuo organizaciju Obraz, za koju tvrdi da ima podatke da i dalje deluje, ali je priznao da ne raspolaže nikakvim dokazima. Ponavlja se, veli, isti scenario iz 2004. i 2008, kada su zapaljene Bajrakli-džamija i ambasade u Beogradu. Popov je na Televiziji Vojvodina tvrdio i da su oni koji su uhapšeni zbog razbijanja pekara okrivljeni za uništavanje imovine a ne za širenje nacionalne i verske mržnje.

U talasu nasilja koji se desio posle incidenata na utakmici Srbija–Albanija prošlog utorka napadnut je 21 objekat. U 2011. godini je bilo 19 takvih napada, u 2012. je bilo 13, dok je u 2013. zabeleženo svega osam takvih napada.

MUP je svaki od poslednjih napada rasvetlio, a suprotno tvrdnjama Popova, tužilaštvo je većinu tih događaja okarakterisalo kao izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje, iako je bilo primedaba da će se maloletnici pustiti na slobodu sa prekršajnim prijavama. U samo jednom slučaju je tužilaštvo uputilo vlasnika napadnutog objekta na privatnu tužbu.

Ni MUP ne isključuje mogućnost da je neko namerno usmerio napadače na albanske pekare, ali odbacuju i samu pomisao da iza svega stoji država. U policiji kažu i da jeste pomalo čudno što su počinioci približno istog doba i da će se proveriti da li je neko namerno birao osobe istog ili približnog uzrasta.

Popovljevu tvrdnju da policija nije dva dana reagovala odbacuju sagovornici iz MUP-a. Oni ističu da su policajci imali naređenje da zaštite sve objekte čiji su vlasnici Albanci, Goranci i Turci, ali da policija nije uspela sve da ih zaštiti zbog velikog broja takvih radnji i manjka ljudi koji generalno ima MUP, ne samo u Vojvodini, već na teritoriji čitave Srbije. Za problem novosadskog pekara Bajrama Temaja koji je zatražio zaštitu MUP-a, a objekat mu je ipak uništen, u policiji tvrde da nije bilo namere da se on ostavi nezaštićen. Tvrdi se da je Temaj podneo zahtev za obezbeđenje na pisarnici svega 15 minuta pre isteka radnog vremena, a da je papir zbog toga stigao u nadležnu policijsku stanicu tek ujutru. Objašnjavaju da bi mu obezbeđenje bilo dodeljeno da je direktno išao u stanicu i zatražio zaštitu.