Немамо разумевања за азиланте

Грађани Србије немају разумевања за азиланте, показало је најновије истраживање које је за Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) урадио Цeнтар за слободне изборе и демократију (Цесид). Само једна петина грађана показује саосећање према избеглицама, а један део испитаника гаји негативна осећања према овој групи људи и то најчешће дефинише кроз негативне етничке асоцијације (муџахедини, црнци, цигани). Многи повезују тражиоце азила са криминалцима и терористима и сматрају да њихове породице и њих азиланти могу да угрозе – један је од закључака јуче представљеног истраживања „Став грађана Србије према тражиоцима азила”.

– Иако чак 88 одсто испитаника није имало контакта са азилантима, само 24 одсто од њих је рекло да не може да оцени своја искуства са тражиоцима азила. Свега четири одсто анкетираних имало је прилике да проведе неко време са азилантима, док их је осам одсто „видело у пролазу” – каже Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида.

Испитивање је спроведено у срединама где су смештени центри за азил и то на узроку од 600 пунолетних грађана. Највише негативних ставова према тражиоцима азила показали су становници Боговађе (56 одсто), који се највише плаше болести, док су азиланти најтоплије примљени у Сјеници.

Већина испитаника одговорило је да азиланти Србију сматрају успутном станицом ка некој од земаља Европске уније, а у Боговађи и Обреновцу више од половине грађана противи се отварању центра за азил у њиховој средини. На другој страни, 26 одсто становника наше земље верује да тражиоци азила имају добре услове смештаја у овим прихватним центрима, док 21 одсто грађана сматра да држава не треба да помаже азилантима, јер има превише својих проблема.

Грађани најчешће не желе центар за азил у својој близини, јер страхују за личну и породичну безбедност (25 одсто), сматрају да ће бити угрожени криминалом (10 одсто) или им не одговара другачији културни образац и навике (осам одсто испитаника). Испитивање је показало да чак 92 одсто грађана не зна да ли су и када тражиоци азила били од помоћи општинама у којима су смештени или самим становницима Србије.

Ове године 8.500 тражилаца азила у Србији

Ситуација је алармантна, јер од јануара до краја септембра у Србији је регистровано више од 8.500 тражилаца азила, док се до краја године очекује да овај број порасте на 10.000, каже за „Политику” Соња Тошковић из Београдског центра за људска права. „Од овог броја њих око 3.500 било је у прихватним центрима, а свега 59 људи је поднело захтев за азил у Србији. Од тог броја саслушано је само девет особа”, каже Соња Тошковић. Разлог за то лежи и у неефикасности система. Тражиоци азила имају право на социјалну и здравствену помоћ, али од 2007, када је усвојен Закон о азилу ниједан тражилац азила није добио социјалну помоћ. У Србији је у последњих шест година избегличку заштиту добило само шест особа.