Сукоб таме из прошлости и реформатора

Ширин Ебади је ирански адвокат, прва жена судија у својој земљи, оснивач Центра бранилаца људских права у Ирану. Живот је посветила основним правима човека, нарочито жена, деце и избеглица.

Године 2003. уручена јој је Нобелова награда за мир, коју јој је неколико година касније одузео режим у сопственој земљи и протерао је 2009. из родног Ирана. Данас живи с породицом у Лондону и широм света наставља своју борбу. Oвих дана боравилa je у Београду.

Допутовала je на позив студената београдског Електротехничког факултета да говори о људским правима Блиског истока полазницима њихове Школе пословних вештина.

„Увек обраћам пажњу на младе, јер они граде будућност. Радујем се сусрету с младима Србије о којима знам нешто веома важно, да су то даровита и креативна деца”, каже она.

Да ли су данас, у односу на ранија времена, на неки начин приближена основна људска права на Блиском истоку и у Европи?

У Европи је пре четири века почела ренесанса и једно од достигнућа тог преображаја јесте раздвајање политичких од религиозних институција. Наравно да је Европа платила цену да би дошла до тога нивоа. Тренутно на Блиском истоку егзистира покрет који се бори за раздвајање политике од религије, али активистима покрета прете фундаменталистичке групе које хоће да владају као пре петнаест векова, када се ислам појавио. Ти исламисти хтели би да као некада жене каменују до смрти, секу прсте ситним крадљивцима и присиљавају људе да се исламизују. Они који су хтели другу вероисповест, морали су да плаћају порез! Дакле, наша стварност је сукоб људи који желе да задрже таму из прошлости и оних других који су људи реформи и тежње за слободнијим и модернијим стилом живота.

Бавите се правима жена и деце. Шта знате о тим правима у Србији?

Овде нема дискриминаторских закона против жена, али оне и даље имају неке проблеме, као што су насиље у породици, тешко се запошљавају на руководећа и боље плаћене послове...

Како живе жене данас у Ирану?

Чак 65 одсто студената у Ирану су жене, оне су на многим професорским местима... Исламска револуција 1979. довела је до многих дискриминаторских закона против жена, као што су тај да мушкарци могу да ожене и четири жене, ако то хоће. Такође им је дозвољено да се разведу било када и без икаквих разлога, док је то женама изузетно тешко учинити. Припаднице лепшег пола не могу да путују ако им то супруг не „аминује”. Наравно да су Иранке против ових закона и боре се за своја права. Зато су и против режима у Ирану.

Имате две одрасле кћери. Млађа је пошла вашим путем, завршила је права. Шта им саветујете у погледу одабира занимања, облачења, живота уопште, путовања...?

Моја старија ћерка (33) професор је на Њујоршком универзитету. Удата је и има двоипогодишњег сина. Млађа је правник, доктор међународног права, такође удата. Као што видите, не треба им мој савет за било шта...

Први пут сте у Србији, какви су утисци?

Имате веома талентоване и предузетне младе људе, интелигентне студенте!