И париски студенти у Петници

Петница - Трећу годину заредом, студенти Универзитета „Рене Декарт”, у Паризу академску годину почињу у Србији и то у – Истраживачкој станици „Петница”. На овом универзитету медицину, стоматологију и фармацију студира готово 40.000 академаца, а на њему је запослено око 5.000 професора, истраживача, инжењера и ненаставног особља.

Шта је то што француске студенте који на располагању имају најмодерније просторије у срцу Париза, недалеко од Нотердама, вуче ка ваљевском крају, питали само директора Петнице Вигора Мајића.

– Пре три године универзитет је реновирао просторије, а пошто је ово за њих обавезан програм, део стручне праксе којом увек почињу академску годину, тражили су где би у Европи могли да имају исте услове као код куће, јер није лако сместити студенте током две недеље и радити експерименте са опремом и на нивоу на какав су навикли. Испоставило се да је то место у Србији. Очигледно смо „прешишали” и Немце и Италијане – каже са поносом Мајић.

Било је занимљиво гледати како први пут долазе пуни скепсе и опреза, додаје Мајић, а одлазе задовољни, са речима да ће се вратити, што су и потврдили прошле и ове године.

Француски студенти овде раде на сопственим пројектима, а у Србију су стигли захваљујући својим наставницима др Тамари Милошевић из Загреба и др Душану Мишевићу, који је докторирао у Америци, а сада је постдокторским студијама у Паризу и у Цириху. Њихов домаћин, иначе студент докторских студија на Биолошком факултету, Томица Мишљеновић, преноси да су гости били одушевљени условима и да су чак рекли да овако нешто не постоји у Европи.

– Они су били презадовољни, иако први пут када су дошли нисмо имали ни опрему. То је сад обострана сарадња и наши студенти су били код њих. Иначе, Французи су само један део програма „Петница интернешенел”, у оквиру којег нам долазе млади из целог света, од 17 до 21 године – каже Мишљеновић, који је и руководилац Одељења за биологију.

Осим студената и средњошколаца из свих крајева бивше Југославије, Петницу је недавно, по речима директора Мајића, обишла и група од двадесетак директора средњих школа из Словеније, јер су желели да виде у каквим условима ученици живе и раде. Овде своја знања проширују и талентовани основци завршних разреда, а са савременим методама рада упознају се на курсевима и наставници основних и средњих школа.

Петница је настала почетком осамдесетих година прошлог века „уз помоћ штапа и канапа” и све ове године опстајала упркос хроничном недостатку новца захваљујући ентузијазму наставника и великој жељи талентованих ђака да раде другачије него што се то ради у класичној учионици.

Овде никада није било оцена, нити диплома, а ИС је стекла међународну славу, јер нуди могућност да сваки учесник сам смисли пројекат, добије стручну подршку и помоћ и то уради током две недеље, дружећи се са другарима сличних интересовања из целог света и све то у „петничком окружењу”.

Данас је Петница има опремом какву немају ни неки факултети у Београду, а поједини апарати коштају и до 200.000 евра. Зато је за сваки случај инсталирано и 99 камера, а учесници су у обавези да носе картице са идентификационим бројевима.

Поред ресторана новоотворен је Петнички музеј, са фигуринама винчанске културе, доњом вилицом мамута из леденог доба, збирком дневних лептира Србије. Музеј ће се тек попуњавати, недостаје још десетак витрина.

Двориште Петнице углавном је празно, јер су полазници или у природи или у лабораторијама. Паузе користе да нешто презалогаје или за сунчање на дрвеним клупама уз библиотеку, а друштво им увек прави по неколико петничких паса.

– Овде све изгледа светски, разликује се од свега што имамо у Србији. Опрема је савремена, људи и начин рада су другачији, професори нису само водичи кроз књиге, овде на свако питање добијемо одговор – кажу Миљана Стојановић, Немања Миловановић (Медицински факултет у Нишу) и Борис Стојковић (Биолошки факултет у Београду).

А да није све само у новом, већ да нешто има и у старом, показује библиотека и орман са ретким књигама: неке од њих су чак из 1840. године. У витрини проналазимо Атлас птица из 1900. године на немачком језику, један од само хиљаду примерака колико их је било у свету. Овде се чува девет од 12 томова овог атласа.

Због очигледног доприноса развоју науке и образовања, Унеско, Организација за науку, културу и образовање Уједињених нација, био је покровитељ обележавања јубилеја 30 година постојања и рада Истраживачке станице „Петница”.