„Сакривен” минус од 80 милијарди динара

Смањење плата и пензија, ма колико то било болно, подржавамо као средњорочну меру за оздрављење јавних финансија. То јесте потребан, али не и доваљан услов за остварење тог циља. Уштеде од око 400 милиона евра по том основу отићи ће у ветар, ако то одрицање не буде пратило сређивање стања у јавним предузећима. Без тога жртва грађана и пензионера биће узалудна.

Овим речима је Павле Петровић, председник Фискалног савета, у најкраћем дао оцену ребаланса буџета, односно прекрајање државне касе које, између осталог предвиђа, смањење личних примања грађана и пензионера. Он подсећа креаторе фискалне политике да је у наредне три године неопходно уштедети две милијарде евра, како бу се избегла криза јавних финансија, а да уштеде на платама и пензијама чине тек петину неопходне суме.

И док модел за смањење плата описују као ефикасан и праведан, за прогресивно умањење пензија то не може да се каже. Потпуно искључује 60 одсто пензионера и поред оштре прогресивности (од 22 до 25 одсто на износе веће од 25.000 ) укупна издвајања за пензије смањена су за свега пет одсто.

– Поставља се онда питање да ли је било боље и праведније свима умањити пензије за око пет одсто – пита Петровић.

Према анализи ове институције, стваран минус у буџету није 225, како је то ребалансом приказано, већ знатно већи. Свих 300 милијарди динара. То значи да је испод црте „сакривено” 80 милијарди динара расхода. Томе су, у највећој мери, кумовале активиране гаранције за велика јавна и државна предузећа, што значи да су њихови зајмови сада терет пореских обвезника. Ту су и средства за покривање губитака банака, али и и пројектни зајмови који првобитно нису били предвиђени буџетом.

– Неопходно је све расходе републике транспарентно укључити у буџетски дефицит, како би посланици те трошкове имали излистане испред себе да би могли да контролишу колико се даје ком предузећу појединачно и по којој основи – оценио је Петровић.

Он подсећа да је влада још у јесен 2013. обећала да ће престати са праксом издавања гаранција за јавна и државна предузећа, која нису у стању да измирују своје обавезе. У буџету за 2014. годину ти расходи су ипак планирани и тада је речено да је то последњи пут, напомиње Петровић. Међутим, и ребалансом се са том праксом наставило. У том смислу, највећи трошак за пореске обвезнике је „Србијагас”, јер су издвајања из буџета само током ове године достигла 230 милиона евра. Од тога је директна субвенција 75 милиона евра, а по основу гарантованих кредита који доспевају на наплату биће потрошено још 150 милиона евра. На све то, одобрена је гаранција за ново задуживање од 160 милиона евра, што ће доспети на наплату наредних година.

– Државна предузећа су огроман и растући трошак за јавне финансије. Неуспешно пословање ЕПС-а тренутно је највећи ризик. Ако се проблеми ове компаније не реше, наше јавне финансије неће моћи то да издрже – казао је Петровић.

Он каже да је скептичан према најави, која је стигла из владе, а према којој би јавна предузећа догодине у буџет требало да уплате 150 милиона евра добити. „Када је о ЕПС-у реч, претпостављам да би руководство било срећно да не постане трошак за државу”, додаје Петровић.

Испод црте је и враћање дугова „Галенике”, „Железаре Смедерево”, бившег „Јата”. Буџетски расход је и докапитализација Дунав осигурања и Поштанске штедионице.

Према оцени Владимира Вучковића, члана Фискалног савета, због тога што приватизација није завршена у ребалансу је остварена „уштеда” од 15 милијарди динара. Трошак исплате отпремнина тиме је одложен за следећу годину. Није добро и то што су трошкови мањи по основу смањења јавних инвестиција. Иначе, због лошег буџетског планирања, издаци су сада већи за 12 милијарди динара.

----------------------------------

Од сивог тржишта 300 милиона

Према оцени Петровића, реално је на средњи рок очекивати да приходи од сиве економије донесу 300 до 350 милиона евра.

– Драго ми је да је влада овога пута унела реалну процену у средњорочне планове. Међутим, да би се то и остварило неопходно је реформисати Пореску управу. Врло често у јавности могу да се чују неосноване оцене како сива економија може да донесе милијарду евра.