Украјина изабрала – Запад

Украјински бирачи на ванредним изборима одржаним у недељу највише поверења дали су прозападно оријентисаним партијама – чак око 70 процената гласова. Тиме је, условно речено, на неко време, одређена и политичка будућност друге по величини државе у Европи.

Али поменута победа „прозападњака” нема ослонац и у тријумфу само једне, велике партије. Народни фронт актуелног премијера Арсенија Јацењука добио је једва нешто више од двадесет и једног процента гласова, једва који десети део процента више од Блока украјинског председника Петра Порошенка.

Лидер Блока Петра Порошенка Јуриј Луценко јуче је већ изјавио да су ове две странке почеле преговоре о формирању коалиционе владе.

Међутим, могуће је да председничко-премијерски двојац неће моћи самостално да састави нову владу. Мораће да позову још неког играча, а можда и више њих.

У парламент су, по прелиминарним резултатима, осим поменутих ушли и „Самопомоћ” (10,49 одсто гласова) градоначелника Лавова Андреја Садовог, Опозициони блок (9,57) Јурија Бојка, Радикална странка (7,69) Олега Љашког и „Отаџбина” (5,90) бивше премијерке Јулије Тимошенко.

На западу, у САД и у Европској унији, не крију задовољство стратешким заокретом Украјине. Стигле су и честитке од председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза.

Уосталом, сви они су уложили огромне паре и политички утицај да се од трагичних збивања пролетос у Кијеву па до данас земља приклони антируском табору. Губе, међутим из вида да у резултатима недељних избора (излазност је била 52,42 одсто) нема гласова бирача са Крима и из Доњецке и Луганске области.

Крим се већ припојио Русији, док ће житељи две проруске провинције гласати у недељу 2. новембра. Додуше, за своја локална руководства. Њих општи избори, одржани прекјуче, много не потресају. Још један адут онима који прижељкују поделу земље.

Једина проруска партија која је ушла у нови сазив Врховне раде (парламента) јесте Опозициони блок, састављен од преосталих приврженика некадашњем председнику Виктору Јануковичу, чија је Партија региона практично нестала са политичке сцене. Лидер овог блока Јуриј Бојко, због свега што се протеклих недеља и месеци дешавало, недељне изборе назвао је „најпрљавијим до сада”.

Комунисти нису успели да пређу неопходни праг од пет процената, али ће зато у парламентарне фотеље засести припадници неких отворено националистичких партија попут Јацењукових следбеника или радикала Олега Љашког. То би могло да значи да ћемо и убудуће путем електронских медија моћи, с времена на време, да гледамо међусобне физичке обрачуне украјинских депутата.

Већ и сам поглед на састав будућег парламента казује да ће доношење сваке стратешке одлуке бити подложно дневном расположењу изабраних и интересима њихових партија.

„Та разноликост странака ће скоро сигурно компликовати доношење одлука и усвајање важних закона и парламент ће бити још мање контролисан него раније”, пише московска „Известија”, а преноси Танјуг.

„Росијска газета” пише да у оваквим условима „Порошенко мора да се бори да формира коалицију”, док руски лист „Комерсант” указује на то да је излазност од 52 одсто слаба за Украјину.

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров већ је наговестио да ће Москва признати резултате украјинских парламентарних избора.

Врховна рада има 450 места, од којих се половина попуњава по пропорционалном систему, гласањем за партијске листе, а остатак према директним већинским изборима у локалним дистриктима. Ово не искључује могућност да се и неко од тако изабраних прикључи некој од партија и тиме увећа њену моћ у парламенту.

Интересантно је да анкете обављене на биралиштима, међу онима који су већ дали свој глас, показују да велики број грађана није хтео да да превише власти Порошенку.

Према оцени заменика шефа руске дипломатије Григорија Карасина, украјински парламентарни избори, на којима су победиле прозападне странке, представља победу присталица мира у Украјини. Реч је о „више или мање разумним политичким снагама, које не позивају на директно прибегавање сили за решавање проблема”, рекао је руски званичник, додајући да чињеница да су отворено националистичке и шовинистичке снаге добиле значајну подршку и да ће бити представљене у Ради ствара додатну претњу која поново позива на употребу оружја и крвопролиће.

Сами недељни избори неће зауставити рат између западног и источног дела земље, у којем је до сада погинуло око 3.700 људи. Због тога је пажња сада усмерена и шта ће се догодити 2. новембра, када ће за локалне власти гласати грађани источне Украјине.

----------------------------------

Минобацачкаватра око аеродрома

Доњецк – Звуци минобацачке ватре одјекивали су јуче у Доњецку, упоришту проруских побуњеника на истоку Украјине, што је знак наставка сукоба после два дана релативног мира. Извештач агенције Франс прес јавља да су се чуле експлозије тридесетак минобацачких ракета „град”, у кварту Путиловск, близу аеродрома у Доњецку који је под контролом украјинских власти.