Народна књижевност за децу

Недавно се у издању издавачке куће „Букленд” из Београда, појавила прва, свеобухватна „Историја српске књижевности за децу и младе”, познатог историчара, песника и приповедача, Миомира Милинковића. Ова књига резултат је ауторовог дугогодишњег изучавања литературе за најмлађе.

Реч је о монографији од националног значаја, која нуди нова сазнања из књижевне историје, неопходна за садашње и будуће генерације читалаца, а посебно за књижевне историчаре, теоретичаре и критичаре.

Аутор развојне токове српске књижевности за децу и младе сагледава у шест развојних етапа. Прва фаза, под насловом „Период пре свих периода”, обухвата народне умотворине. Овај став аутор доказује  чињеницом да свим уметничким формама претходи и напоредо са њима траје усмена књижевност.

Иако није  стварана за децу, народна књижевност је по своме карактеру одувек била литература за децу. Поред тога, она је темељ и полазиште српске модерне књижевности. Друга фаза обухвата и осветљава књижевне токове до Јована Јовановића Змаја.

То је доба просветитељства које je запљуснуло и српске крајеве под аустријском влашћу. У том периоду аутор посебно маркира дела Гаврила Стефановића Венцловића,  Захарија Стефановића Орфелин и Аврама Мразовић. На крају XVIII и на самом почетку XIX века, на чисто књижевном плану, посебну пажњу заслужују Доситеј Обрадовић (1742–1811) и Лука Георгијевић Милованов (1784–1828).

Трећу фазу развоја аутор је назвао „Змајево доба”. То је период који почиње именом и делом Јована Јовановића Змаја, који је створио целу једну књижевност, отворио непрегледни регистар тема и мотива и наговестио путеве и правце нових књижевних токова.

Змајева поезија по суштинским и формалним законима поетике и данас представља јединствену и непоновљиву појаву у српској књижевности за децу и младе. Четврта фаза – „Књижевност за децу између два светска рата”, обухвата развојни период од двадесетак година. Идеје европске авангарде осетиће се снажније у српској књижевности тек у трећој деценији XX века.

Српска авангарда се исказивала нарочито у манифестима и покретима као што су суматраизам, дадаизам, зенитизам, хипнизам, а потом и надреализам, у оквиру којег се развио и покрет социјалне литературе. Утицаји авангарде осетиће се и у стварању писаца за децу, нарочито у стилу и језику Вучових поема.

Теоријска и књижевнокритичка мисао, која је пратила ново виђење уметничког стварања, у књижевности за децу се осетила тек као наговештај, који ће у чланку „О модерној дечјој поезији” забележити Марко Ристић.

Пету фазу испуњава друга половина XX века. Овај период почиње делима са ратном тематиком, а разгранава се, на утоци у општу књижевност – жанровски, типолошки и структурално – у више напоредних рукаваца.

На тим рукавцима настала је поезија различитих профила и модела: кратка прича, ауторска бајка, роман који постаје све доминантнија форма и најзад, драмска игра, која се полако, али сигурно, пробија на сцену дечје књижевности.

Модерни токови књижевности за децу и младе почињу са Душанoм Радовићeм, који је збирком „Поштована децо” (1954), направио радикалан заокрет у певању и у тумачењу поезије. Његово певање је за критичаре било поетски шок, којим је он, како се доцније испоставило, на волшебан начин измирио традиционално и модерно, и наговестио неслућене могућности модерног поетског говора. Пета фаза је по броју обухваћених писаца добила највише простора у монографији.

Шеста фаза се развија и тече на размеђи двају миленијума.  Овај период започиње средњом генерацијом писаца са којима напоредо пишу десетине младих стваралаца, који траже свој, оригиналан књижевни израз. За ствараоце који књижевни рад започињу у овом периоду, текућа књижевна критика још није искристалисала своје судове.

Посебан простор у књизи посвећен је књижевним историчарима и критичарима, од Лазе Костића, Милана Шевића, Јаше Продановића, Марка Ристића, Симе Цуцића, па до Слободана Ж. Марковића, Драгутина Огњановића, Зорице Турјачанин, Тихомира Петровића...

„Историја српске књижевности за децу и младе”, Миомира Милинковића, представља важан допринос науци о књижевности, а нарочито књижевности за децу и младе.

Данас Школски дан

Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић отвориће данас у 11 часова у хали 2А Школски дан на 59. Међународном београдском сајму књига. Министар Вербић обићи ће и штандове излагача на Сајму књига.