Гордана Чомић предухитрила напредњаке

Док су напредњаци најављивали да ће до краја недеље предати у скупштинску процедуру предлог закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности, по коме ће се издвајање за политичке странке смањити за 35 одсто, Гордана Чомић из Демократске странке је то већ спровела у дело. Суштина предлога који је она припремила и доставила Скупштини Србије на разматрање по хитном поступку јесте да се средства из јавних извора у износу од 0,15 одсто, намењена финансирању политичких партија, обрачунавају на основу прихода републичког, покрајинског и буџета локалних самоуправа, уместо, како је сада, на основу расхода.

Није само прецизирано колико би се њеним предлогом уштедело на издацима за партије. Сада се издваја око 11 милиона евра годишње, а предлогом Српске напредне странке, процењује се, уштедеће се око 3,5 милиона евра. Али, предлог напредњака је још у припреми и није познато на који начин они планирају да умање ова буџетска давања.

„Сачекајте до краја недеље да предамо закон у процедуру. Ми се не играмо, ми идемо на суштинску промену којом ће 35 одсто средстава која су до сада вољом ДС-а, јер је он био предлагач овог закона, одлазило политичким странкама, сада остати у буџету за оне ствари које су нама приоритет. А то значи за социјално угрожене, за изградњу инфраструктуре, за нова радна места, за субвенције пољопривреди, за све оно што чини живот у Србији”, каже Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС-а.

Пажња на приходе политичких партија усмерена је по обелодањивању ребаланса буџета за ову годину, када је многима запало за око колико је увећана сума која се издваја за странке и то у време када се пензионерима и осталим буџетским корисницима умањују примања због мера штедње.

Чомићева је у образложењу свог предлога навела да постојеће законско решење, „ствара изразито негативне последице када из било ког разлога и објективним законски утврђеним системом мерења долази до изузетног повећања дефицита републичког буџета, па тако расте и приход законски намењен финансирању политичких активности”. С обзиром на то да СНС већ неко време најављује свој предлог измена, питали смо Гордану Чомић да ли је она хтела својим предлогом да предухитри напредњаке који би то могли и тако да протумаче, а она каже: „Најавила сам измене закона у суботу преко интернета, али сматрам да је потпуно небитно ко се први сетио да би проблем могао да се реши једноставно и брзо, законским изменама. Не мислим ни да је лоше да предлог ураде још неки посланици, без обзира на то да ли су из владајуће већине или из опозиције, јер сматрам да је активност посланика на писању закона, која је Уставом дефинисана, изузетно важна. Спремна сам да разговарам са свима, јер сматрам да један овакав закон  треба да се донесе јединствено, без гласова ’против’ и ’уздржаних’.”

С обзиром на досадашњу праксу у парламенту и на то да је власт најавила свој закон, мало је вероватно да ће се овај предлог Гордане Чомић наћи на дневном реду, али она очекује да се поштује процедура, да се посланици изјасне хоће ли се он наћи на дневном реду по хитном поступку. Она додаје: „Уколико у предлогу који власт поднесе буде бољих решења, ја ћу то јавно рећи, као што ћу јавно рећи и ако буду лошија, а јавно ћу и уложити амандмане. Судбина коначних решења зависиће, наравно, од већине, тако је то у скупштинама.”

Зоран Бабић на питање хоће ли напредњаци размотрити њен предлог и хоће ли размислити о томе да га можда и подрже, каже само да једва чека дебату: „Биће веома занимљива. Ништа више не могу да кажем.”

У образложењу свог предлога, Гордана Чомић је написала и да су посланици Јоргованка Табаковић (СНС) и Верољуб Арсић (СНС), када је 2011. године доношен закон, упозорили да решење које је стављено у закон није добро, јер би се могло „доћи до ситуације да повећањем расхода, обавезно расте приход за политичке активности и да би требало члан 16. Закона другачије регулисати”. Никада до сада се није десило да неки посланик у образложењу свог предлога закона напише да је неко упозоравао на нешто и да је био у праву, при том, тај неко је још и политички противник.

Зашто је ово ставила у образложење, Гордана Чомић објашњава овако: „Зато што је то тачно. Када је вођена расправа о овом закону 2011. постојале су две врсте аргументације и обе су имале мањкавости. Јоргованка Табаковић и Верољуб Арсић су предвиђали да може доћи влада којој ће непрекидно и драстично расти расходи, што ће довести до повећања новца који иде партијама. Њихове тврдње су добиле потврду у 2013. години, када су расходи повећани за 33 милијарде динара. Други су говорили да њихове тврдње нису логичне и да таква влада уопште не би требало да има легитимитет. И то је звучало разумно. С обзиром на то да су они били бољи проценитељи, не видим разлог да то не напишем у образложењу, а у свој предлог сам уврстила њихова решења од пре три године, мање-више.”

------------------------------------------------------------------------

Табаковић: Како сад да разумем опозициони изоштрени слух и сећање

Коментаришући то што се нашла у образложењу законског предлога Гордане Чомић, гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић каже за „Политику” да је на време упозоравала шта може да се догоди.

„И баш сам са госпођом Чомић полемисала о теми неупитних елементарних математичких правила која ће довести до овог резултата. Није вредело, одбијени су и аргументи и амандмани. Постоје стенограми. Како сад да разумем опозициони изоштрени слух и сећање”, каже Јоргованка Табаковић.

------------------------------------------------------------------------

Закон већ био у процедури измене, али нико се није сетио процента

У новонасталој помами за изменом Закона о финансирању политичких активности пренебрегнуто је да један Нацрт измена и допуна овог закона – већ постоји. И припремљен је у Министарству финансија. У октобру прошле године, наиме, формирана је радна група за израду текста нацрта (у којој су били представници министарстава финансија и привреде, Агенције за борбу против корупције и Државне ревизорске институције), с образложењем да је то обавеза проистекла из два акта – Националне стратегије за борбу против корупције од 2013. до2018. године и пратећег Акционог плана за спровођење ове стратегије.

Овим нацртом, међутим, није доведен у питање ни проценат издвајања, ни његово „везивање” за расходну страну буџета. Али на текст који је био на јавној расправиод 4. до 25. августа ове године, Министарству финансија није достављен ниједан предлог, примедба или сугестија.