Шведска признала Палестину

Шведска је јуче постала прва стара чланица Европске уније која је признала Палестину, што је изазвало осуду Израела и одобравање Палестинаца који су одлуку назвали „храбром и историјском”. Ова скандинавска земља је тиме постала девета чланица ЕУ која признаје палестинску државу будући да су ову одлуку још крајем 1988. донели Малта, Кипар, Мађарска, Румунија, Бугарска, Пољска и тадашња Чехословачка, што су потом „наследили” Чешка и Словачка. Додуше, ове земље тада нису биле део ЕУ.

Иако се не очекује европски талас признања Палестине, јучерашњи потез Стокхолма само показује колико Израел пада у очима Европљана, како због огромних разарања током минуле офанзиве у појасу Газе, тако и због своје политика према Палестинцима, а пре свега кршења међународног права тиме што гради јеврејска насеља на палестинским територијама.

„Циљ шведског признавања је да допринесе будућности у којој ће Израелци и Палестинци моћи да живе једни поред других у миру и безбедности. Желимо да помогнемо стварању веће наде и оптимизма међу младим Палестинцима и Израелцима који мисле да нема алтернативе за садашњу ситуацију”, навела је шефица шведске дипломатије Маргот Валстрем, додајући да шведска влада сматра да су „испуњени критеријуми међународног права за признавање палестинске државе: територија ’иако без утврђених граница’, становништво и влада”.

Док је палестински председник Махмуд Абас шведску одлуку оценио „као храбру и историјску”, шеф израелске дипломатије Авигдор Либерман изјавио је да је одлука „за жаљење” и да ће подрити напоре на решавању сукоба.

„Одлука шведске владе да призна палестинску државу јесте одлука за жаљење која само јача екстремистичке елементе и палестинску политику одбијања”, рекао је Либерман. „Шведска влада мора да схвати да су односи на Блиском истоку далеко комплекснији од самосклапајућег намештаја ИКЕА и да морају да делују са одговорношћу и осетљивошћу.”

Израел тврди да Палестинци могу да створе независну државу само кроз директне преговоре, а не кроз друге дипломатске канале. Званични Стокхолм је иначе гласао и да Палестина добије статус државе посматрача у Уједињених нацијама 2012. године, што је и постигнуто, упркос противљењу САД и Израела.

Шведска шефица дипломатије каже да се нада да јучерашња одлука „показује пут осталима”, а представници Палестинског удружења у Стокхолму додају да „Шведска има велики углед у Европи тако да се надају да ће и остале државе следити њен потез”, додајући да је то „једини начин да се притисне Израел”.

Међутим, аналитичари не сматрају да је превише вероватно да ће сада све државе чланице ЕУ да учине исто.

„Тешко је рећи колико ће земаља заиста појурити и урадити исто што и Шведска. Да би ЕУ признала Палестину, неопходно је да се с тим сагласе све државе чланице, што је мало вероватно”, каже Михаел Шулц, експерт за Блиски исток на Универзитету у Гетеборгу, додајући да одлука Стокхолма краткорочно неће променити много. „Морамо да видимо како ће реаговати Израел – да ли ће наставити своју политику изградње јеврејских насеља или ће бити много обазривији.”

ЕУ је иначе саопштила да ће палестинску државу признати када за то буде „одговарајући тренутак” и позвала што је пре могуће на обнову преговора на постизању дводржавног решења.

Јучерашња одлука Стокхолма је без сумње својеврсно упозорење Израелу, чији европски и амерички савезници минулих недеља све јасније показују незадовољство политиком израелске владе. Такво „упозорење” је стигло недавно и из Лондона када су британски посланици убедљивом већином изгласали необавезујући предлог влади да призна државу Палестину. То је било симболично гласање некадашње колонијалне силе, али веома јасно указује да се став Европљана према Израелу полако али сигурно мења.

Н. Радичевић